Кућа Добрих Вести

Login

Светски дан штедње - повећана штедња у банкама

Оцените овај чланак
(3 гласова)

gicaБЕОГРАД - Светски дан штедње 31. октобaр биће обележен сутра, а добра вест са којом дочекујемо тај дан је да се значајно вратило поверење грађана у банке, што доказује и висина штедње у пословним банкама од готово 8,4 милијарди евра.

Додуше, девизна штедња доминира у односу на динарску, упркос рачуницама Народне банке Србије да се динарска штедња више исплати. Код девизне штедње, око половина улога у најпознатијој европској валути орочено је на годину дана, а  следећа по редоследу је штедња по виђењу.
Tренутно су каматне стопе за штедњу у еврима од 1,15 до 4,5 одсто, док су за динарску од 7 до 12 одсто за орочење на годину дана, што је најчешћи период полагања депозита. Треба имати на уму и да уколико се штеди у динарима, не плаћа се порез, док је за депозит у еврима, порез 15 одсто и обрачунава се на износ камате. Конкретно ако је ваша камата 50 евра, порез ћете платити 7,5 евра.
Према расположивим понудама банака, на више од три одсто на орочену штедњу моћи ће да рачунају само они који се одлуче да новац ороче на рокове дуже од годину дана.

Каматне стопе банака

Комерцијална банка неће ове године мењати висину стопа у седмици штедње, у односу на претходну годину. За евро ће то бити 3,30 на дванаест месеци, а ко штеди три године, може рачунати на 3,75 одсто годишње.
У АИК банци, такође, не припремају енормно високе стопе, те ће се и оне кретати око три до 3,5 одсто на орочење за евре на годину дана.
Каматне стопе у Србији падају од 2010. године. Пре тога стопа за штедњу у еврима на годину дана од седам одсто, па и више, била је нормална појава.
Прошле године је највише понудила Нова Агробанка – 5,5 одсто, која је због старих проблема отишла у стечај. Најнижу стопу имала је Рајфајзен банка – 2,75 одсто. Код осталих она се кретала између три и четири процента.
Србија, иначе, бележи виши ниво камата у односу на окружење. У августу је у Мађарској, рецимо, просечна стопа за орочење у еврима на годину дана 1,53 одсто, у Румунији 2,45 одсто, а код нас је тада било 2,75 процената.  У развијеним земљама је још мања.
Иако има стидљивих најава државних званичника да ће бити подстакнуто активирање штедње и привлачење инвестиција преко берзе, као што је то јуче најавио премијер Ивица Дачић током посете Лондонској берзи, остаје и даље нејасно, због чега држава до сада није предузела неке кораке да осмисли механизме и активира домаћу штедњу за подстицање привредног раста и развоја у земљи, нарочиту у условима када константно недостаје новац за нова улагања.
О Дану штедње

У Милану je 1924. године основан је Међународни институт за штедњу. Истовремено је уведен и Светски дан штедње (31. октобар), када се посебно запажа пропаганда штедње преко најразличитијих средстава јавног информисања, додјељују се штедишама разлчичите награде и сл. У макроекономском смислу штедња се може поистоветити са акумулацијом.
У ширем смислу, штедња значи смањење трошкова. За разлику од инвестиције која је такође улагање новца, штедња нема елементе ризика.

                                                                                          Извор: Кућа добрих вести/портал Каматица


Последњи пут измењено среда, 30 октобар 2013 10:43
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија