Кућа Добрих Вести

Login

Време чипова и дигиталне економије

Оцените овај чланак
(3 гласова)

gartnerБАРСЕЛОНА - Шетам се улицама Барселоне и посматрам како ђубретари односе ђубре. И паде ми она Борина: “Хоћу мајко хоћу”. Она о ђубретарима. Ваљда је он то наменио свима.

И посматрам разлику између Београда и Барселоне – у Београду, врло често односе препуне контејнере, нарочито зими када не могу да се пробију до завејаних улица.
Колико сам приметио, у Барселони контејнери нису претпуни, а о ђубрету поред конејнера нема ни речи.
А да ли имате идеју који град прави највишеђубрета на свету? Међу првима је Дубаи. Они су око 20 одсто већи од нас, а ђубре развози 84 компанија. Неке од њих у унуташњост, на спаљивање.
А онда можете да замислите омилу ђубретарких камиона од којих свака брине о својим контејнерима. Е, директор једне компаније се досетио – неће његови камиони стално да шетају около и обилазе често празне контејнере.

Дигитални контејнери

На контејнере је ставио RFID картице, које централу обавештавају када је контејнер пун, да дође да га покупи.
На тај начин је остварио уштеду од око 20 одсто. Како вам се чини – примена ИТ-а тамо где не може да се очекује? Ово је класичан пример у пракси за оно што називамо Internet of Things (или Интернет ствари). Београд има око 20 одсто мање становника и око 50 одсто мање ђубрета. Вредело би покушати.
Овим примером је Џин Хол, герерални директор „Гартнера“ (Gartner), отворио 11. новембра Keynote -  симпозијум ове највеће светске консултанске компаније који се одржава у Барселони. Остали примери су прилично футуристички да о њима треба да размишљамо.
Овим је генерални директор ђубретара из Дубајиа хтео да каже следеће ствари: Сваки буџет је ИТ буџет. Сваки пословни лидер треба да постане пословни лидер. Свака особа постаје дигитални корисник. До 2020 године, свет ће бити потпуно дигитализован. Ми смо 2012. године имали 0,9 билиона сензора широм света, а око 1.6 билиона мобилних уређаја.
Године 2020. ће бити 70 билиона сензора и 20 билиона мобилних уређаја у употреби.

Дигитална индустријска економија

Свет 2020. године неће бити исти као данас. Економија која ће бити на снази је дигитална индустријска економија.
Пролазна станица је 2017 година. До 2017. године ће дигитална економија да се залети пуном брзином. Око 10 одсто компанија ће пре да буду у функцији учења него рачунања.
Одакле нам стижу иновације? АКо посматрамо претходних 10 и наредних 10 година, можемо да приметимо да је највећи иноватор била компанија Apple, али ће у наредних десет година забележити страховит пад. Intel, VMware, SAP, Oracle, Cisco, IBM, Microsoft у паду. Amazon и Google расту.
Такође требати на уму да су мобилни уређаји наша судбина. Године 2013. 80 одсто дејта центара је било приватно, док ће 2017. тај број опасти на 65 одсто. До краја декада ће се на безбедности издвајати 60 одсто буџета за ИТ, док је 2010. То износило само 10 одсто. Појавиће се занимање Chief Digital Officer али ће још брже нестати до 2020. године. Осим Интернета Ствари, велики напедак је направила 3Д штампа. Такође је свет будућности свет ЛЕД диода. Очекује се да свет уштеди око 140 ТW дневно електричне енергије.

У наредној, 2014. години редослед потрошачких приоритета ће бити следећи:

1. Пословно обавештавање и аналитика
2. Мобилност
3. ЕРП
4. Инфраструктура и дата центри
5. Рачунарство у облаку
6. Безбедност и ризици
7. ЦРМ
8. Дигитални маркетинг
9. Умрежавање
10. Модернизација апликација

ИТ са две брзине

Очекују се да два нова занимања добију на значају у свакој организацији: Chief Digital Officer i Cihief Data Officer. Зашто? Па све више ИТ стручњака ради за маркетиншке тимове. У многим светским организацијама, број ИТ стручњака у маркетиншким тимовима је већи него у ИТ тимовима. Слично је и са буџетима.
Зато је неопходно да се подаци из “оба ИТ сектора” уједине. Очекује се да овај тренд нестане до 2020. године и да дигитална економија буде заједничка брига свих у компанијама и организацијама. Такође је примећено да у самим организацијама не користе сви запослени ИТ услуге једнако добро, брзо и квалитетно. Зато су ИТ руководиоци суочени са проблемом ИТ-а који има две брзине. Као што не неким аеродромима постоје две покретне траке, брза и спорија, тако је и у ИТ-у – већ је идентификован двобрзински ИТ. Већ око половина Chief information officer (CIO) има ово решење са ИТ-ом у две брзине.
Прва брзина је резервисана за тешкаше који иду споро. Друга брзина је резервисана за мањи број који ИТ “возе” брзином формуле.

Макијавели и његов стил

Тина Нуњо је била још једном атрактивна и посећена. Њена вечита тема је Макјавели и руковођење у Макјавелистичком стилу. Овога пута је обогатила причу са детаљима из своје нове књиге – CIO у вучјој кожи, јер је приметила да од свих животиња CIO највише личи на вука – мора да има колективан дух, да употреби бруталну снагу када мора како би остварио своје циљеве. Радне организације су свуда у свету исте – понашање у окружењу је нешто о чему свим орамо да водимо рачуна.
Ако имамо моћ – морамо да је искористимо. Зато најпре морамо да препознамо да ли наша организација припада мрачној или светлој страни. Кaда изаберемо своју улогу (у различитим организацијама она ће бити различита) ми се понашамо онако како је Макiјавели у својим делима описао.
Српски тим је традиционално мали – пет стручњака из ИТ сектора. Ове године скупу присуствује 6.500 стручњака из ИТ-а, махом из ЕМЕА региона. Ово је за 1.453 људи више него прошле године. Од овог броја, 235 је CIO а, а на осам светских догађаја ове године, број посетлаца је био преко 25.000.
Овде могу да се чују и виде примери из праксе, може све да се сазна о ICT производима, а посебна пажња се води о умрежавању сродника. Оно што су ми сви из региона нагласили је да је лични развој јако важна ставка због које су сви дошли и да је већ први дан испунио сва њихова очекивања.

Аутор: Петар Кочовић, директор компаније „Gartner“ за Србију




Последњи пут измењено четвртак, 14 новембар 2013 12:23
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија