ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА: Хур Јае (кошарка) и Сон Ми Фа (фудбал) – у име спортиста и Ли Хак Рае (џудо), у име судија и званичника.
БИЛАНС МЕДАЉА: СССР 132 (55 – 31 – 46), Немачка ДР 102 (37 – 35 – 30), САД 94 (36 – 31 – 27). Југославија је освојила 12 медаља (3 – 4- -5) други пут – двоцифрено и заузела 16. место у конкуренцији 52 нације које су освајале трофеје.
ПРВИ ПУТ: Југословенски стрелци окитили су се први пут медаљама и то са две златне (Јасна Шекарић – ваздушни пиштољ и Горан Максимовић (ваздушна пушка) и бронзом (Јасна Шекарић, МК спорт пиштољ).
Златну медаљу освојили су и ватерполисти.
Први пут стони тенис је освојио медаље: Илије Лупулеску и Зоран Приморац су у пару постали олимпијски вицешампиони, а женски пар Јасна Фазлић и Гордана Перкучин се окитио бронзом.
Сребрне медаље освојили су уз стонотениски мушки пар и кошаркаши, рвач слободним стилом Шабан Трестена (52 кг) и женска кошаркашка репрезентација, док су се бронзама окитили, уз Јасну Шекарић и женски стонотениски пар, и двојац без (Прешерн, Мујкић) и боксер Дамир Шкаро (82 кг).
Први пут учествовали су и професионалци на ОИ. Врата су им била отворена на тениском турниру.
Први пут репризирано је свечано отварање, после шест дана.
Прву победу на тениском турниру у Сеулу забележио је наш Слободан Живојиновић који је савладао Кристенсена из Данске. Тенис се вратио на програм после Париза 1924.
Први пут од Рима 1960. наши рвачи нису освојили медаљу.
Први пут олимпијски шампион на 100 м који је стазу претрчао за 9,79 је дисквалификован. Канађанин Бен Џонсон је био допингован па је титула припала Карлу Луису (9,92). Ово је била и трка која ће остати уписана у у историји атлетике јер су четворица првопласираних имала време боље од 10 секунди (Кристи 9,97 и К. Смит 9,99). Џонсон је кажњен двогодишњом забраном такмичења, али када се вратио поново је "пао" и заувек је искључен из спорта.
Швеђанка Керстин Палм је постала прва жена која је учествовала на седам мачевалачких олимпијских турнира.
Петер Сисенбахер (Аустрија) и Хитоши Саито (Јапан) постали су први џудисти који су одбранили своје титуле.
ЈУНАЦИ ИГАРА: Американац Мат Бјонди је у пливању освојио седам медаља од тога пет златних. Пливачица, 22 – годишња Кирстен Ото (Немачка ДР) је победила у шест трка: 100 краул, у штафети 4 пута 100, краул, на 100 леђно, на 100 бетерфлај, у штафети 4 пута 100 мешовито и на 50 краул, дисциплини која је први пут уведена у Сеулу. Она је и прва спортисткиња која је освојила шест златних медаља на играма.
Карл Луис је после дисквалификације Џонсона, одбранио злато из Лос Анђелеса на 100 м и потом и злато у скоку у даљ.
Американка Флоренс Грифит Џојнер је освојила три златне медаље. У трци на 100 м је завележила време уз ветар 10,54, на 200 метара још недостижан светски рекорд од 21,34 и дала допринос победи америчке штафете 4 пута 100 м (41,98).У Лос Анђелесу 1984. је била друга на 200. Њена заова Џеки Џојнер Керси победила је у петобоју и скоку у даљ.
Амерички скакач у воду Грег Луганис одбранио је титуле са даске и торња из Лос Анђелеса у – Сеулу. У скоковима са даске у квалификацијама ударио је главом у даску, али је сам испливао из базена. Одбио је да оде у болницу и после 35 минута скочио и добио највећу оцену. Потом је отишао у болницу где су му ставили пет копчи. Сутрадан у финалу је убедљиво победио.
КУРИОЗИТЕТИ: Прву у једину златну олимпијску медаљу, у Сеулу је освојио Сергеј Бубка, легендарни скакач мотком из СССР. Прескочио је 5,90 м у трећем покушају. До тог тренутка, обарао је девет рекорда на отвореном и освојио две светске титуле 1983. и 1987. Потом је оборио још 36 светских рекорда на отвореном и у затвореном.
Председник НОК Кореје, Ким Чонг Ха поднео је оставку због великог скандала на боксерском турниру. После дисквалификације домаћег боксера Бјунг Џонг Ила у мечу са бугрским бантамашем Александом Христовим (судија Кеит Вокер са Новог Зеланда је исправно поступио јер је домаћи боксер непрестано насртао главом), домаћини су улетели у ринг, напали Вокера и председника судијског жирија Бугарина Емила Жечева. Туча је потрајала док се није умешала полиција, а када се гужва рашчистила, на рингу је остао Бјун Џонг Ил. Седео је 35 минута у протесту а потом још 67 минута на столици коју му је неко додао. Епилог је била дисквалифкација пет боксерских званичника Јужне Кореје, оставка председника НОК Кореје и званично извињење влади Новог Зеланда.
ЈУГОСЛАВИЈА: Учествовала је са 155 спортиста (117 мушкараца и 38 жена – рекордан број учесница до тада) у 17 спортова (рекорд, као у лос Анђелесу): атлетика (м и ж), кошарка (м и ж), бокс, кајак кану, бициклизам, фудбал, гимнастика (м и ж), рукомет (м и ж), џудо, веслање, стрељаштво (м и ж), пливање (м и ж), стони тенис (м и ж), тенис (м и ж), ватерполо, рвање и једрење. Дебитовали су, веома усшено стонотенисери као и тенисери.
Феноменални Саљников ЈЕДНА од најимпрeсивнијих фигура светског пливања, Владимир Саљников (СССР) блиставу каријеру почео је у –Москви. Саљников је на 1.500 метара освојио злато са светским рекордом 14:58,27 и постао први човек коју је ову дистанцу препливао испод 15 минута. Победио је још на 400 карул, и у штафети 4 пута 200 краул.
Између 1977. и 1986. забележио је 61 узастопну победу на 1.500 краул и плива четири пута испод 15 минута. Због бојкота СССР прескочио је Лос Анђелес 1984. а у Сеул 1988. је отишао после интервенције министра спорта СССД да би и тамо победио. Имао је 28 година и тако је постао најстарији олимпијски шампион у пливању у последњих 56 година. Када је око 23,30 после исцрпљујућих интервјуа, ушао у ресторан у олимпијском селу, у њему је било око 250 спортиста и тренера. Сви су устали и овацијама поздравили великог Владимира.
Из брзог клизања у бициклизам НЕМИЦА Кирстен Лудинг Ротенбургер (НДР) у фебруару 1988. је на зимским Олимпијским играма у Калгарију освојила у брзом клизању злато и сребро. У Сеулу, учествовала је у новој дисциплини за
жене на писти – бициклистичком спринту. Освојила је сребрну медаљу. Постала је и остала (пошто су се од 1992. игре рездвојиле, наредне зимске биле су 1994. а летње 1996.) једина такмичарка која је у истој години освајала медаље на летњим и зимским олимпијским играма.
Барселона 1992.
ТЕРМИН: 25. јул – 9. август 1992.
УЧЕСНИКА: 9.356 олимпијаца (2.704 жена и 6.652 мушкарца). Укупно 169 нација. Волонтера: 34.548. Новинара: 13.082 (5.131 штампа и 7.951 електронски медији).
СПОРТОВА: 28 са 257 дисциплина.
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 25. олимпијске игре модерног доба отворио је краљ Хуан Карлос Први.
ОЛИМПИЈСКЕ ЗАКЛЕТВЕ: Луис Доресто Бланко (једрење, у име спортиста) и Еугенио Асенсио (ватерполо, у име судија и службених лица).
ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: Олимпијски пламен на специјалан начин, пламеном стрелом која је прохујала изнад торња запалио је пара – олимпијац, стреличар Антонио Ребољо.
БИЛАНС МЕДАЉА:СССР (ЗНД) 111 (45 – 38 – 28), САД 108 (37 – 34 – 37), Немачка 82 (33 – 21 – 28). Југославија ( наши спортисти су се такмичили под ознаком ИОП – "Индипендент олимпик партисипент" „Незавсини олимпијски учесник“) је освојила 3 медаље (0 – 1 – 2) и заузела је 43. место у конкуренцији 54 земље које су освајале медаље.
ПРВИ ПУТ: Први пут на олимпијским играма нашој земљи је било забрањено учешће. Посебном резулуцијом УН број 757, уведене су санкције нашој земљи и параграф 8 б односио се на спорт: "Предузети неопходне кораке да се спречи учешће у спортским догађајима на својој тертиторији појединаца и група које представљају СР Југославију (Србију и црну Гору) ". У параграфу 11 је писало: "Позивају се државе, укључујући и државе нечланице УН и све међународне организације да делују стриктно у складу са одредбама резолуције упркос постојању права и обавеза утврђеним или обавезујућим било којим међународним споразумом, или било којим уговором, или било којом лиценцом или дозволом датом пре датума садашње резолуције". Позивање на Олимпијску повељу и олимпијске принципе, независност МОК од политике, билу су слаби аргументи. На крају, залагањем наших олимпијских радника и председника МОК Самарана, пронађено је решење да спортисти СРЈ који су испунили норме могу да учествују као појединци без државних обележја и заставе (бела унифрома МОК, олимпијска химна и олимпијска застава).
Вођена је расправа у Југославији да ли да се иде и на крају је одлучено да се учествује, у складу са опредељењем да политика и спорт морају да буду одвојени чиме је сачуван и МОК као драгоцени савезник наших спортиста да и наредних година излазе из спортског гета.
Први пут наши спортисти нису учествовали у свечаном дефилеу на отварању и затварању.
Први пут председник МОК Хуан Антонио Самаран је наградио неке спортисте за медаље. Последњег дана Игара даровао је Јасну Шекарић за сребро ваздушним пиштољем са 2.000 долара, а Аранку Биндер (ваздушна пушка) и Стевана Плетикосића (МК пушка, 60 лежећи) за бронзе са по 500 долара. Скраћеницу ИОП користили су и спортисти БиХ и Македоније чији олимпијски комитети нису још били примљени у МОК. Овај назив смислио је тадашњи британски премијер Џон Мејџор.
Први пут у једној екипи такмичили су се спортисти из 12 независних земаља. Екипу Заједнице незвисних држава (ЗНД) чинили су спортисти бивших совјетских република. Међутим, Естонија и Литваније су се вратиле у олимпијски покрет као самосталне земље: Естонија после 1936, а Литванија после 1928. Такмичарима ЗНД су се, ипак дизале националне заставе и свирале националне химне, па се први и једини пут у историји догодило да у истој дисциплини спротисти из исте екипе имају различите заставе, кладиво: Андреј Абдувалијев (Таџикистан), Игор Астаповић (Белорусија) и Игор Никулин (Русија).
Први пут од 1964. Немачка је учествовала са заједничком екипом. Немачка ДР која је самостално учествовала од 1968. падом Брлинског зида од 1988. је престала да постоји.
Први пут после 32 године, Јужна Африка је учествовала јер је пао расистички режим.
Први пут медаље су биле од злата, а не од сребра са са позлатом од шест грама како налажу прописи МОК.
После шест домонстрационих безбол турнира, овај спорт је уведен у званични програм.
Први пут су подељене медаље у бадминтону а жене су се први пут бориле за одличја у џудоу.
Први пут дозвољено је учешће професионалним НБА кошаркашима и "Тим снова" САД је у сатаву имао Мајкла Џордана, Меџик Џонсона, Лерија Бирда, Чарлса Барклија... У осам утакмица имали су осам победа са просеком од 117 поена и никада ни у једном мечу нису затражили тајм аут!?
ЈУНАЦИ ИГАРА: Гимнастичар Виталиј Шчербо (ЗНД, Белорусија) освојио је шест златних медаља, од тога четири у једном дану: коњ са хватаљкама, прескок, разбој и кругови. Поред тога тријуфмовао је у вишебоју – екипно и вишебоју – појединачно. Четири године касније, у Атланти, освојио је три – бронзе.
Атлетичар Мајкл Конли (САД) прескочио је у троскоку 18,17 метара и постао први троскокаш који је прелетео границу снова од 18 м. Резултат је био бољи за 20 сантиметра од светског рекорда Вилија Бенкса (САД) али није признат јер је ветар био јачи од дозвољеног (2,0) – само 2,1 метар у секунди.
Американац Кевин Јанг је претрчао 400 м са препонама за мање од 47 секунди – 46,79 и постао први човек у историји испод ове границе. Оборио је светски рекорд Едвина Мозеса (47,02). Нико од Јанга није очекивао овакав финални резултат јер је у полуфиналу поставио лични рекорд 47,63.
КУРИОЗИТЕТИ: Виталиј Шчербо је вежбао у мајици на којој је писало – СССР.
Први пут у знак протеста један тим се ошишао до – главе.
Одбојкашки меч САД - Јапан завршен је победом Американаца са 3:2, али је, после жалбе Јапанаца, одлучено да се због судијске материјалне повреде правила игре, меч региструје са 3:0 за Јапан. Код резултата 2:1 у сетовима и 14:13 у четвртом сету за Јапан, пропустиле су да за другу опомену америчком одбојкашу Самуелсону, досуде и казнени поен који би значио и крај сета и – меча у корист Јапана. Пошто је Самуелсон боловао од алопеције (губитак косе и длака) сутрадан су се сви амерички одбојкаши ошишали на „нулу“. На крају турнира, САД су, ипак, дошле до бронзе ( у Сеулу су били златни) а Јапанци су остали без трофеја.
Питер Карноуд, отац Рона Карноуда, америчког пливача, умро је на свечаном отварању од инфаркта.
Кинескиња Џанг Шан победила је у дисциплини скит у стрељаштву (глинени голубови) отвореној за мушкарце и жене. После Барселоне 1992. стрељачка међународна федерација ИССФ је одлучила да укине ове експерименте у којима су мушкарци – декласирани.
Мађар Тамаш Дарњи победио је у обе појединачне мешовите трке у пливању и поновио успех из Сеула.
Андреас Келер (Немачка) је био у немачком тиму у хокеју на трави који је освојио злато. Његов отац Карстен освојио је злато 1972, а деда Ервин је освојио сребро 1936.
Италији су тек после шест продужетка да савлада у финалу ватерполо турнира Шпанију!
Фудбалери Шпаније су дошли до титуле голом против Пољске 72 секунде пре краја.
Осмерац Канаде је у финалу победио Румунију са само 30 сантиметра што је најмање разлика први – други у историји олимпијских регата.
Карлос Фронт кормилар Шпаније у осмерцу са 11 година постао је намлађи учесник ОИ од 1900.
Дерату Тулу (Етиопија) победила је на 10.000 метара и постала прва жена из Африке која је освојила златну олимпијску медаљу. Друга је била Елана Мајер белкиња из Јужне Африке и заједно су претрчале победнички круг...
ЈУГОСЛАВИЈА:Учествовала је са 52 спортиста (35 мушкараца и 17 жена) у 13 спортова: атлатика, (м и ж), кајак кану, стрељаштво (м и ж), бициклизам, мачевање (ж), гимнастика (ж), џудо (м и ж), веслање, пливање (м и ж), синхронизовани пливање, стони тенис, тенис и рвање. После 1960. поново смо имали представника у мачевању (Тамара Савић, флрорет). Први пут учествовале су такмчичарке у уметничком пливању. Бициклизам је, чудним одлукама МОК и организатора ипак имао екипу на овим олимпијским играма и стартовали су у екипном хронометру на 100 км (Мићо Брковић, Александар Миленковић, Микош Рњаковић, Душан Попесков, Радиша Чубрић) и заузелу су 18. место од 30 екипа.
Атланта 1996.
ТЕРМИН: 19. јул – 4. август 1996.
УЧЕСНИКА: 10.318 олимпијаца ( 3.512 жена и 6.806 мушкараца). Укупно 179 нација. Волонтера: 4.466. Новинара: 15.108 (5.695 штампа и 9.413 електронски медији).
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 26. олимпијске игре модерног доба отворио је председник САД Бил Клинтон.
ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА: Тереза Едвардс (кошарка, у име спортиста) и Хоби Билингсли (скокови у воду, у име судија и функционера).
ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: Олимпијски пламен запалио је легендарни боксер Мохамед Али (као Касијус Клеј освојио олимпијско злато у Риму 1960. касније професионални првак света).
БИЛАНС МЕДАЉА: САД 101 (44 – 32 – 25), Русија 63 (26 – 21 – 16), Немачка 65 (20 – 18 – 27). Југославија је освојила 4 медаље (1 – 1 – 2) и заузела 41. место у конкуренцији 79 нација које су освајале трофеје.
ПРВИ ПУТ: Први пут на играма терористички напад био је уперен на посетиоце. У експлозији бомбе кућне израде у Парку олимпијске стогодишњице, 27. јула у 1,25 часова ноћу, после анонимне доставе телефоном, експлодирала је бомба. Погинула је једна особа а повређено још 112. камерман турске ТВ преминуо је од инфаркта док је трчао да сними место експлозије. МОК је одлучио да се игре наставе. Парк је отворен поново 30. јула. Терориста је откривен тек 2003.
Прву медаљу на овим Играма донела нам је стрелац Александра Сања Ивошев – бронзу ваздушном пушком, да би потом донела и први и једину златну медаљу на овим играма али МК пушком тростав.
Прву олимпијску медаљу и то бронзану освојили су наши одбојкаши.
Југословенски кошаркаши су прва екипа која је у мечу са америчким другим "Тимом снова" – повела са чак седам кошева. У Атланти у финалу у десетом минуту кошем Паспаља плави су повели са 21:14. На крају су САД победиле са 95:69.
Први пут су одиграни олимпијски турнири у одбојци на песку, женском фудбалу и софболу (верзија безбола), а у бициклизму уведен је планински бициклизам и у веслању лаки веслачи.
У фудбалу било је дозвољено да се у екипе уврсте три професионална играча без ограничења. Нигерија је победила у финалу Аргентину са 3:2.
Професионални бициклисти су први пут учествовали у Атланти. Петоструки победник Тур де Франса Шпанац Мигел Индураин победио је у вожњи на хронометар.
ЈУНАЦИ ИГАРА: Амерички атлетичар Карл Луис, завршио је блиставу каријеру у Атланти освојивши злато у скоку у даљ. Тако је постао четврти олимпијац у историји са укупно девет златних медаља. Уједно он је и четврти пут узастопно победио у овој дисциплини.
Веслач Стив Редгрејв (В. Британија) победио је у двојцу и постао први веслач са четири олимпијске златне медаље.
Наим Сулејаманоглу (Наим Шаламанов) некада бугарски дизач тегова, кога су звали "мали Херкулес" освојио је трећу узастопну златну медаљу. Оборио је и светски рекорд, 44. у каријери 335 кг (147,5 у трзају 187,5 у избачају).
Александар Карељин, прослављени рвач из СССР, је победио трећи пут узастопно у супертешкој категорији.
Немица Биргит Шмит освојила је пето олимпијско злато у кајаку. Први пут је постала олимпијска шампионка 1988. и то је најдужи златни низ у историји ОИ.
Мајкл Џонсон у чувеним „златним спринтерицама“ је у Атланти постао први атлетичар који је објединио титуле на 200 и 400 м. Због њега је посебно кројена олимпијска сатница, односно направљен већи размак између трка. На 200 м је славио са светским рекодом (19,32, поправио за 34 стотинке сопствени светски рекорд), на 400 м са 43,49 (олимпијски рекорд). У женској конкурнцији овај златни дубл постигла је Францускиња Мари Жозе Перек.
КУРИОЗИТЕТИ: Игре у Атланти биле су изузетно гледане. Женско кошаркашко финале пратила је 31.000 гледалаца и то је било први пут да на једном таквом догађају буде више од 20.000 гледалаца. САД су славиле против Бразила. Женско фудбалско финале у коме су САД победиле пратило је 76.000 посматрача.
Стаза олимпијског стадиона "мондо рубер" је после игара скинута и исечена у 100.000 комада које су касније продавани широм САД.
У земљи која се поноси својим достигнућима на пољу информатике, најгори део организације био је – информациони систем који је падао и по неколико пута на дан.
Русија се вратила у олимпијску породицу као суверена земља после 1920. Чешки кануиста Лукас Полерт, још пре игара склопио је уговор са фирмом "4 ЦТК"да им прода олимпијске трофеје. Сума коју је добио за злато и сребро никада није саопштена.
Кина је освајила све четри залне медаљ еу стоном тенису уз три сребра и једну борнзу.
Једриличар Хуберт Раудашл (Аустриај) постао је први спортиста који је учествовао на девет Олимпијских игара (1964 - 1996). Интерсантно да је за Игре 1960. био резерва.
Оборен је рекорд у броју земаља које су освојиле медаље, чак 79 а чак 53 земље су освојиле један или више златних трофеја.
ЈУГОСЛАВИЈА: Учествовала је са 69 спортиста (59 мушкараца и девет жена ) у 13 спортова: атлетика (м и ж), кошарака, кајак кану, мачевање (ж), џудо, стрељаштво (м и ж), пливање (м и ж), стони тенис, одбојка, ватерполо, дизање тегова, рвање и скокови у воду. Скакачи у воду су први пут учествовали после 1936. а дизачи тегова поново после 1980.
Сиднеј 2000.
ТЕРМИН: 15. септембар – 1. октобар 2000.
УЧЕСНИКА: 10.651 олимпијац (4.069 жена и 6.582 муишкарца). Укупно 199 нација. Волонтера: 46.967. Новинара: 16.033 (5.298 штампа и 10.735 електронски медији).
СПОРТОВА: 28 са 300 дисциплина.
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 27. олимпијске игре модерног доба отворио је Вилијам Дин, генерални гувернер Аустралије.
ОЛИМПИЈСКЕ ЗАКЛЕТВЕ: Рејчел Хоукс (хокеј на трави, у име спортиста) и Питер Кер (ватерполо, у име судија и функционера).
ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: запалила га је Кети Фримен (атлетика).
БИЛАНС МЕДАЉА: САД 97 (39 – 25 – 33), Русија 88 (32 – 28 – 28), Кина 59 (28 – 16 – 15), Аустралија 58 (16 – 25 – 17), Немачка 57 (14 – 17 -26). Југославија је освојила 3 медаље (1 – 1- 1) и заузела 42. место у конкуренцији 80 нација које су освајале трофеје.
ПРВИ ПУТ: Први пут наши одбојкаши освојили су – златну медаљу. Обрадовала нас је Јасна Шекарић сребром у гађању из ваздушног пиштоља, док је бронзу освојила наша ватерполо репрезентација.
Први пут на затварању Олимпијских игра за организацију је речено да је "најбоља до сада". Председник МОК Хуан Антонио Самаран је јавно похвалио организаторе коју су у свему надвисили "Кока Кола олимпијске игре" из Атланте 1996.
Први пут догодило се да поједине федерације (атлетска и пливачка) оставе отворене листе пријава до 20 дана пре свечаног отварања па је дошло 2.700 олимпијаца преко плана МОК и за смештај су се користили - конфорни контејнери.
Први пут на програму званично било је дизање тегова за жене и теквондо, као и триатлон. У гимнастици је уведена нова дисциплина – трамбулина.
Први пут у историји број спортиста је премашио лимит од 10.500 и први пут број дисциплина је био већи од 271 – чак 300.
Прва жена која је освојила златну медаљу после 20 година била је Немица Биргит Фишер (38 година). Она је у кајаку прву златну медаљу освојила 1980. у Москви као чланица олимпијске селекције НДР. Ево њеног низа – једносед: злато 1980 и 1992, сребро 1988, двосед: злато 1988. и 2000. четворосед: злато 1988, 1996. и 2000. и сребро 1992. Практично, постала је прва и за сада једина жена која је на пет олимпијских игара у различитим дициплинама освајала медаље. Укупно је освојила девет медаља, од тога шест златних.
ЈУНАЦИ ИГАРА: Британски веслач Стив Редгрејв у Сиднеју је изузетну каријеру окрунио петом узастопном златном медаљом. Прву и последњу освојио је у двојцу, преостале три у четверцу. Тиме је надмашио три легендарна олимпијца, једриличара Паула Елвстрема и атлетичаре Ала Ертера и Карла Луиса који су четири пута узастопно освајали златне медаље.
Американка Марион Џонс није успела да оствари циљ и освоји пет златних медаља, али је ипак три пута постала златна: на 100 је тријумфовала са највећом предношћу у историји олимпијског спринта, на 200 је била само нешто мање убедљива и дала је на крају велики допринос у освајању титуле америчке штафете 4 пута 400 м. Освојила је и бронзу у штафети 4 пута 100 м (без повређене Гејл Диверс) и у скоку у даљ. Управо јој је у овој дисциплини планове покварила ветеранка Хајке Дрекслер (Немачка) која је освојила другу златну медаљу у каријеру, прву у Барселони 1992, уз сребро из Сеула 1988. Са пет медаља Мерион Џонс је, ипак, успела да освоји титулу најуспешније такмичарке игара.
Кубански боксер Феликс Савон поновио је у Сиднеју успех свог земљака, легендарног Теофила Стивенсона: освојио је трећу узастопну олимпијску титулу. Тај подвиг у историји забележио је уз ова два Кубанца, још само легендарни Мађар Ласло Пап.
Руски гимнастичар Алексеј Немов освојио је две златне, једну сребрну и три бронзане медаље и са укупно шест трофеја био је најуспешнији такмичар игара у Сиднеју. Био је први у појединачном вишебоју и на вратилу, сребро је освојио у партеру, а бронзе као члан екипе у вишебоју, на разбоју и и на коњу са хватаљкама.
КУРИОЗИТЕТИ: Аустралијанка Кети Фримен која је запалила олимпијски пламен, освојила је златну медаљу на 400 препоне и донела први златни трофеј аустралијским староседеоцима, Абориџинима.
Два олимпијца која су била у центру пажње у Сиднеју рвач Александар Карељин и дизач тегова Наим Сулејманоглу (Турска) нису успели да направе подвиге. Руски ас је после 13 година доживео први пораз и то у финалу од америчког мормона Рулона Гарднера са 1:0 и морао је да се задовољи сребрном медаљом после три златне.
Сулејманоглу је после три олимпијске титуле и надимка "џепни Херкулес" (успевао је да подигне више од 180 кг, три пута своју тежину), остао без трофеја.
Сергеј Бубка, човек са чак 36 светских рекорда у скоку мотком, у Сиднеју није успео да се окити још једним олимпијским трофејом. Каријеру је завршио са смо једним олимпијским златом из сеула 1988.
Атлетичарка Марлен Оти са Јамајке у Сиднеју је освојила осму олимпијску медаљу, али у тој колекцији нема ни једне – златне. Била је чланица сребрне штафете Јамајке на 4 пута 100 м.
Оборено је неколико информационих рекорда: ТВ преносе пратили су гледоаци у 220 земаља (Атланта 214, Барселона 193), а сајт олимпијских игара је имао преко 1,2 милиона улазака дневно. По броју продатих улазница Сиднеј је био рекордан – 87 процента (Атланта 82 процента), односно укупно преко 7.000.000. Оборен је и рекорд у броју гледалаца у једном дану. Осмог такмичарског дана на борилиштима је било 400.335 гледалаца.
ЈУГОСЛАВИЈА: Учествовала је са 111 спортиста (93 мушкараца и 18 жена) у 14 спортова: атлетика (м и ж), кошарка, бокс, кајак кану, мачавање (ж), рукомет, џудо (ж), веслање, стрељаштво (м и ж), пливање (м и ж), стони тенис, тенис, одбојка и ватерполо. Рукометаши су били четврти, а кошаркаши шести.
(У СЛЕДЕЋЕМ НАСТАВКУ: Атина 2004. и Пекинг 2008).
Извор: Кућа добрих вести
