Расим Љајић, потпредседник Владе Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација, званично је отворио Сајам и том приликом указао на чињеницу да баш овај сајам најбоље говори о нашим успесима и неуспесима, предностима и потенцијалима, али неспремности да те предности искористимо.
Поменуо је пример недавног светског ИТ сајма у Лас Вегасу, на којем је софтвер једне српске компаније проглашен најиновативнијим на тој великој светској манифестацији, и подсетио да Србија годишње извози софтвер у вредности око 200 милиона евра.
Спречити талас одлива мозгова
Ипак, рекао је он, по подацима Светског економског форума, Србија се налази на 112. месту од 148 земаља по степену иновативности. То значи да наши велики интелектуални, стручни и људски потенцијали нису искоришћени.
"Три су разлога зашто смо овако слабо рангирани: наш образовни систем није у корелацији са потребама привреде и тржишта рада, слаба је веза између науке и привреде и, коначно, ми веома мало улажемо у истраживање и развој, свега око 0,3 одсто БДП-а".
Повећање улагања у развој услов је и да се избегне нови талас одлива мозгова, а и иначе смо у овом неславном контексту на 141. месту у свету, од 144 рангиране земље.
"Због тога и овај сајам треба да пошаље поруку да је економија знања стуб економског развоја земље. Треба на адекватан начин подстицати оне компаније које улажу у истраживање и развој, да наставимо са развојем инкубатора и научно-фенолошких паркова у земљи и да анимирамо велике инвестиционе фондове да инвестирају у науку, истраживање и развој", рекао је Љајић.
Образовање и наука основа развоја
Преносећи пројекције Министарства просвете, науке и технолошког развоја у вези са трасирањем научног и техничко-технолошког развоја Србије, државни секретар у овом министарству Александар Белић поручио је да без квалитетног образовања и развијене науке нема развоја и да су наука и знање национални и стратешки приоритети.
Само тако, рекао је он, можемо бити конкурентни у глобалној светској утакмици и на глобалном тржишту. Томе ће допринети више значајних инфраструктурних пројеката чија је реализација већ у току. Изразио је и очекивање да ће многа техничко-технолошка достигнућа са овог сајма доживети реализацију у пракси, чиме би испунила свој друштвени и научни смисао.
Важно радити на новим технологијама
Коста Коста Јовановић, инжењер, асистент и докторанд на Електротехничком факултету у Београду, један из плејаде најперспективнијих младих научника у области роботике и аутоматике, иначе почасни промотер Сајма технике, изразио је задовољство што је, у име академске заједнице, и сам део једног оваквог догађаја. Рекао је и да му је част што на сопственом примеру може да покаже колико је важно радити на новим технологијама и колико је битно сарађивати са водећим институцијама у појединим областима.
После церемоније отварања, гости су обишли сајамски простор и упознали се са некима од преко 500 домаћих и страних, директних и индиректних излагача и других учесника из двадесетак земаља, који, у оквиру излагачког и стручног пратећег програма, представљају савремене технологије и иновативне производе и пројекте из области електроенергетике, електронике, аутоматизације, роботике, телекомуникација, процесне технике, логистике, материјала, енергетске ефикасности, алтернативних и обновљивих извора енерије, ИЦТ-а, корпоративног софтвера и др.
Кошаркаши партизана против робота
Сутра је на програму Сајма технике занимљив догађај, у 14 часова у хали 1 Београдског сајма кошаркаши КК Партизан Давис Бертанс и Драган Милосављевић одмериће снаге у шутирању на кош са роботом.
Давис Бертанс и Драган Милосављевић познати су као сјајни и прецизни шутери, а успешност робота у игри "1 на 1" против човека веома је висока. Њихов „окршај“ ће, стога, бити крајње неизвестан и веома забаван.
Извор: Кућа добрих вести