Одлучили смо се да почетак прославе буде управо у Смедереву, граду који има изузетну традицију у стрељаштву и који је добио ново стрелиште. Лепо је да у јубиларној години прослављамо отварање стрелишта, која недостају српском стрељаштву, а ово ће сигурно бити за понос свим стрелцима, рекао је Синиша Вељковић председник Комисије за информисање СС Србије, која је припремила и програм прославе 125 година Стрељачког савеза Србије.
Препоручили смо клубовима и организацијама да свако такмичење у овој години буде посвећено јубилеју, да се јасно нагласи изузетна традиција стрељачког спорта. Крајем године планирамо свечану академију и такозвано гађање у јубиларну мету, чиме ћемо заокружити прославу овог значајног датума, предочио је Вељковић.
Шампионат Србије окупио је најбоље српске стрелце и све олимпијце који, потом од 15. до 25. марта одлазе на припреме у Кувајт на позив тренера националног тима ове земље Срећка Пејовића. Учествоваће и на Интернационалном првенству Кувајта.
Прошле године на Шампионату Србије у Каћу у сениорској конкуренцији титуле су припале - пушка: „Чика Мата“ (Крагујевац) и Немања Миросављев (Нови Сад), сениорке: Нови Београд Ушће и Андреа Арсовић (Партизан), пиштољ, сениори: Полицајац и Дамир Микец (Полицајац), сениорке: Црвена звезда и Зорна Аруновић (Ц. звезда).
У јуниорској конкуренцији лане су се златним медаљама окитили – пушка, јуниорке: Нови Београд Ушће и Драгана Тодоровић (Н. Београд Ушће), јуниори: Ниш и Габриел Даутовић (Панчево), пиштољ, јуниори: Кикинда и Душан Латиновић (Кикинда), јуниорке: „А. Дејовић“ (Ужице) и Емилија Здравковић (Јагодина).
Стрељачки савез Србије (Савез стрељачких дружина Србије) основан је 1887. године. Иницијативу су покренуле стрељачке дружине којих је у том периоду било доста у Србији и које су организовале веома успешна такмичења. Оснивачка скуштина савеза одржана је у току другог Првенства Србије („Земљског гађања“) у Крагујевцу.
Прво стрељачко такмичење је одржано 1851. на тек изграђеном стрелишту у Топчидеру у Београду, а присуствовао му је и српски кнез Александар Карађорђевић. Стрелиште је било отворено за грађанство сваке недеље да би се на тај начин, оружје као симбол слободе и независности, још више приближило народу. Активности и органзацију стрељачких такмичења помагала је и војска.
Прва стрељачка дружина основана је 1865. под именом „Београдска стрељачка дружина“. Министарство војске је 1863. одлучило да се „пушке и муниција могу бесплатно давати народу“, чиме је стрељаштво, поред спортског и забавног карактера задовољавало и потребе народне одбране. Министарство одбране је 1878. предложило да се посебено подстиче развој стрељачког спорта и то је и довело до још већег омасовљења и оснивања дружина. Велику улогу имао је мајор Шафарик који је као члан Артиљеријског комитета направио модел рада стрељачких дружина по узору на швајцарски, са посебним нагласком рада са школском децом у стварању стрељачких навика. Прву ђачку стрељачку дружину основао је 1891. у селу Сићеву код Ниша учитељ Јаков Поповић.
Прво Првенство Србије под именом „Земљско гађање“ одржано је 1886. у Београду, а 1887. домаћин другог првенства био је Крагујевац. Посебан „Закон о помагању стрељачких и гимнастичких дружина и пет Кола јахача“ у Краљевини Србији донет је 1892. и у многоме је решио финансијске проблеме ових друштава, тако да су после тога почела интензивније да се оснивају и у селима (прва 1888. у селу Грејач код Алексинца). У 1895. било је 25 градских стрељачких дружина и још 90 у селима!
Већ 1909. Стрељачки савез Србије учланио се у Међународни стрељачки савез чиме је овај модерни спорт изашао из оквира тадашње Србије.
Извор: Кућа добрих вести
