Кућа Добрих Вести

Login

Конференција “The Economist – Свет у 2017”: Србија хвата корак са светом

Оцените овај чланак
(2 гласова)

akvodao5656БЕОГРАД – Уз све изазове који је очекују на спољнем и унутрашњем плану, наша земља покушава и труди се да ухвати корак са светом – у технолошком, административном, иновационом и економском напретку, оцена је учесника јучерашње конференције „Тhe Economist – Свет у 2017 коју је организовала Колор Прес Група, издавач британског магазина "The Economist“ за Србију.


Ево неких новина које су пренели званичници и остали на конференцији: влада ће подржати ИТ сектор, усвојен је Акциони план за смањење административних процедура, основаће се организација „Дигитал Србија“ за праву дигитализацију у Србији, е-управа ће у још већој мери почети да функционише а то заправо значи да ће грађани што мање времена проводити на шалтеру.


Србија је похваљена за реформе а најављена јој је и даља подршка страних званичника и амбасадора.


„Србија се спремна да током 2017. године ухвати прикључак са Европом и ЕУ у четвртој индустријској револуцији", најавила је министарка државне упаве и локалне самоуправе Ана Брнабић.


Према њеним речима Србија ће током 2017. и 2018. ићи у бржу промену активности, са циљем да олакша живот грађанима и привреди и омогући боље јавне услуге.


Држава је препознала да је потребна и подршка иновативним компанијама и малим и средњим предузећима у овом сектору, па ће тако Влада до краја године усвојити Акциони план за ИТ савет и Савет за иновације, а да је план да од 1. јануара следеће године крене примена тог плана.


Свет иде у правцу који и технолошки писмени тешко могу да разумеју, и то је изазов са којима ће Влада Србије и бизнис морати да се суоче, да би наша земља што пре ухватила прикључак, речено је на скупу.


Министарка Брнабић је приметила да Србија предњачи у “видео гејминг” индустрији, али да је то један сегмент о коме дрзжава незна много и ка којима мора да се отвори и да подршку.


Сви морамо да се потрудимо да бисмо стигли Европу, у том брзо растућем сегменту информационих технологија и иновација, подвукла је Брнабић.


Власник издавачке куће „Колор Прес Групе“ која организује конференцију Роберт Чобан указао је да су, уочи 2016. многи погрешили у бројним проценама, посебно око Брегзита, те је та година показала да се не одвија све баш по жељи.


Морамо да сагледавамо боље промене у свету које су веома брзе, поручио је он.

                               ekonomisttttt

 

Брендирање Новог Сада као престонице културе


Добар пример брендирања је победа Града Новог Сада на конкурсу за избор европске престонице културе 2021. године и омладинском престоницом 2019.


„Нови Сад је први град изван ЕУ који је изабран за европску престоницу културе чиме је реализован дуго прижељкиван сан, остварен сада искључиво захваљујући синергији свих”, поручио је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.


Немања Миленковић, који је био задужен за пројекат европске престонице културе, казао је да је то једна од најдугорочнијих и најпрестижнијих ствари Европе, те подсетио да је, из искустава других градова које су добиле ту титулу, више стотина инвеститора одлучило, само на основу титуле да посете град и земљу у којој се налази.


Амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф изјавио је да ће та земља наставити да подржава европски пут Србије, иако је сама напустила ЕУ.


Он је истакао и да је Британија један од највећих донатора средстава за ублажавање последица мигрантске кризе, као и да је ове године кроз један програм десет младих стручњака из Србије отишло на мастер у Велику Британију.


Регионални директор за Европу, и директор прогностичког сервиса у “Economist Intelligence Unit“у Лондону Лаза Кекић указао је данас да је свет, а посебно Европа, суочен са бројним ризицима.


Он је, на тему геополитички ризици, указао да ће због Брегзита уследити дужи период политичке неизвесности у Великој Британији, али и ЕУ.


Кекицх сматра да неће нико следити пример Велике Британије, али и да предстоје важни избори идуће године, на којима су у трци врло утицајне снаге које заговарају излазак из еврозоне.


Као даљи ризик он је навео политичке кризе и растући популизам у ЕУ.

                                   tablet

 

Сарадња Србије и Русије на узлазној путањи


Амбасадор Руске федерације у Србији Александар Чепурин оценио је да сарадња Србије и Русије иде узлазном путањом. Он је додао да је српски извоз у Русију ове године значајно порастао, а да очекује и да ће идуће године даље напредовати међусобна трговина.
Он је истакао да је Русија одлучила да фокус своје привреде окрене ка истоку и растућим економијама.


На конференцији је учествовао и премијер Александар Вучић који је истакао да је Србија стабилна, да је средила своје јавне финансије, те да ће грађани осетити конкретан бољитак.


"Ситуација у свету је компликована, компексана и у политичком и у економском смислу. Ситуација у Србији је компликована, али са бољом перспективом и лепшим изгледима", рекао је председник владе на скупу у здању Скупштине Србије.


"Ако будемо довољно одговорни и паметни уверен сам да ћемо у томе да успемо", поручио је премијер.

 

Панели - о актуелним темама

 

 

О разним темама је на овој великој конференцији било речи. Говорило се о деметрополизацији Србије, што је у изговору само блажа верзија од смисла речи „децентрализација“. На ту тему говорили су Весна Буројевић, Галерија слика Сава Шумановић, Шид, Александар Шапић, председник Општине Нови Београд, Бранислав Грубачки, “Зелено звоно”, Зрењанин, Миливоје Јовановић, ЕНЕКА, Ниш, Аида Ћоровић, Нови Пазар и Небојша Кузмановић, заменик Секретара за културу и јавно информисање Владе Војводине.


“Суштина је да дугорочно гледано могу ја сплетом разних околности успем да урадим оно што сам урадио на Новом Београду. Стратешки гледано појединац не може да утиче на ове ствари. Ако желимо децентрализовану државу, то мора да крене од врха. Свака власт је чинила да се све више централизује. Постоји ту пар података који више говори него сва наша прича. У прошлој години удео за локалне самоуправе у буџету је био 11%, у развијеним европским земљама је то 25%. Нема шта ту даље да се говори. Уколико желимо да појединци нешто ураде, морамо да им дамо прилику“, рекао је Александар Шапић, председник општине Нови Београд.


„Мислим да у Србији прича о децентрализацији не постоји, Србија је дубоко децентрализована земља. Овде има много слојева, пре свега мислим на политичке одлуке које су јако централизоване. Моја теза је да централизација има јако велике везе са поштовањем људских права. Не постоји добра воља да се мањине озбиљно узму у обзир, осим као фактор за време избора“, истакла је Аида Ћоровић.


Занимљив је био и панел „Какви идемо у Европу и каква нас Европа чека”.
Учесници су били Ђузепе Манцо, амбасадор Италије у Београду, Јелена Милић, директор Центра за евроатланске студије, Дејан Јовић, професор на Факултету политичких наука у Загребу и Ведран Џихић, виши научни саветник на Аустријском институту за међународну политику.


„Нису ствари толико црне, без обзира на страшна дешавања у Сирији. Што се мене тиче постоји подела на демократске и недемократске државе. И бојим се да Србија треба да бира између система управљања, а не Русије и Европе. ЕУ се увек мењала и мењаће се. Обрни, окрени, ЕУ ради. То не би требало подценити, изазова има, али она ради“, рекла је том приликом Јелена Милић.


Можда контроверзан за традиционалне прилике у Србији, али модеран и савремен панел свакако је био и „Утицај ЛГБТ права на развој туризма и страна улагања”. Учестовали су Алона Фишер Кам, Борис Милићевић, члан Главног одбора СПС, Мина Срећковић, Хотел Кристал , Београд, Анита Станковић, Драматикс Мен, Јасмина Благојевић, Туристичка агенција Спартакус и Мирослав Ђорђевић, професор Медицинског факултета у Београду.


„Ми смо постигли напредак у последњих 15-ак година у јачању те културе људских права и права ЛГБТ особа, али на томе ће морати још много да се поради. Безбедност, општа сигурност, непостојање насиља, дискриминација, јесте терен који уређује правна држава. Туристи ако долазе у Београд не долазе у геј клабинг, они хоће да виде Ђавољу варош, последице бомбардовања, као и стрејт туристи“, рекао је том приликом Борис Милићевић.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 16 децембар 2016 22:55
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија