Шта је креативност, шта она значи у првој четвртини XXИ века, каква је њена веза са економијом, друштвом и будућношћу једне земље као што је Србија, каква је улога креативности у савременим околностима и модерном раду – то и још много тога изложиће пет врхунских предавача:
12. април од 19 часова у сали 8
Мирослав Здравковић
Економски аналитичар, уредник портала Makroekonomija.org
Креативни сектор Србије – макроекономска слика
Макроекономска слика креативног сектора Србије, уз компаративну анализу креативне економије Београда и суседних метропола и то на основу података РЗС, ТрадеМапа и УНЦТАДа.
Воја Жанетић
Предавач на ФМК; Креативни директор агенције Mosaic
Креативна Економија: Мит, мода и потреба
Шта је дефиниција креативности, која је њена улоге у свету (и економији) у 2018. години и надаље? Какви митови и какве истине о креативности постоје (па и на нашој територији) и које су последице у случају да се определимо за (економски) пут у коме је креативност искључена. Да ли креативност као ресурс може представљати једну од основа нове економске, политичке и идеолошке поделе света? Да ли прихватање или неприхватање овог погледа на свет успорава или убрзава државе и нације у развоју. Да ли постојање креативности омогућава неки (и какав) положај у будућој економској подели света?
19. април од 19 часова у сали 8
Лазар Џамић
Предавач на ФМК, едукатор/консултант
Етички изазови модерног маркетинга и креативних индустрија
Етичке дилеме модерног креативног професионалца.
Подаци као гориво модерног маркетинга.
Велики Брат против мале браће.
Како избећи да креативне индустрије постану когнитивни загађивачи.
Орвел и Хаксли: две парадигме модерног маркетинг света.
Зашто је мењање света кроз креативност једини посао достојан одрасле особе.
26. април од 19 часова у Сали 8
Александар Ђерић
Пословни консултант за стратегијски и пројектни менаџмент и оснивач Виртуелног института
Управљање креативношћу у пословним организацијама: шта нас чека?
Процена Светске банке је да на свету постоји око 3,5 милијарде људи који се могу сматрати радном снагом. То је нешто више од пола човечанства. Овом броју у наредној декади ће се прикључити неколико стотина милиона робота, који ће с једне стране смањивати потребу за људским радом, а с друге стране, креираће нова радна места у сектору информационо-комуникационих технологија. Кључно питање које се поставља пред људима и роботима јесте како ће се управљати овим системом у будућности и где ће бити смештена улога креативних процеса. Није у питању само дилема да ли ће људи управљати роботима или ће роботи управљати људима, већ шта ће чинити радни еко-систем: чврсте структуре или нове врсте креативних корелација људи и машина? Да ли заиста наступа доба када ће менаџмент бити ослобођен менаџера, а да ће нови управљачи бити припадници креативне класе?
Др Горан Томка
Културолог, доцент на Факултету за спорт и туризам
Ка креативном друштву – предуслови и могуће путање
Доминантни модел развоја креативних индустрија претпоставља комерцијализацију, те раст компетитивности и ефикасности креативног рада. Међутим, многа истраживања показују да за развој креативности кључну улогу имају сарадња (а не компетитивност), учешће у управљању (а не експлоатација) и образовање (а не искоришћавање талента). Шта ови налази значе за развој креативних индустрија? Предавање настоји да одговори на ово питање и скицира различите политике и праксе које би допринеле развоју не само креативних индустрија, већ шире, креативног друштва.
Факултет за медије и комуникације налази се на адреси Карођорђева 65.
Извор: Кућа добрих вести