Кућа Добрих Вести

Login

Представљена анализа о потребама социјалних предузећа у Дунавском региону

Оцените овај чланак
(1 Глас)

SSOAIJCAAAAAAБЕОГРАД - Анализа је показала да социјална предузећа у Србији имају сличне проблеме у пословању као и социјална предузећа у Дунавском региону, са посебним освртом на недостајуће компетенције и вештине које би им помогле да се одрже на тржишту.

 

У Привредној комори Србије одржан је састанак заинтересованих страна и партнера на пројекту – СЕНСЕС – „Јачање социјалног предузетништва кроз укључивање социјално одговорних корпорација и њихових пракси у Региону Дунава“, у оквиру Дунавског транснационалног програма. Циљ је размена информација и знања између социјалних предузећа и друштвено одговорних компанија, финансијских институција, надлежних министарстава, невладиних организација и научних институција које се баве унапређивањем сарадње у овом сектору.

 

На састанку су представљене досадашње активности партнера на пројекту, резултати истраживања о недостацима и потребама социјалних предузећа у Дунавском региону и дефинисани наредни кораке који су предвиђени пројектом.

 

Анализа је показала да социјална предузећа у Србији имају сличне проблеме у пословању као и социјална предузећа у Дунавском региону, са посебним освртом на недостајуће компетенције и вештине које би им помогле да се одрже на тржишту. Од 348 анкетираних на нивоу дунавског региона, 72 одсто се изјаснило да су основани у последњих десет година, највећи број се бави радном интеграцијом и то у области производње. Оно што је занимљиво јесте да више од половине предузећа послује само на једном тржишту, док Србија и Мађарска имају већи проценат присуства на иностраним тржиштима у односу на остале земље (Словачку, Чешку, Аустрију, Хрватску и Румунију).

 

Изазов пронаћи мотивисане раднике

 

Финансијска ситуација социјалних предузећа у Србији није на завидном нивоу, јер 31 одсто анкетираних из Србије изјављују да има висок степен непокривености трошкова приходима, док су најбоље ситуирана социјална предузећа из Мађарске, Хрватске и Чешке. Социјална предузећа у Србији највише користе грантове за социјално предузетништво, приватне фондове и crowfinding.

 

Када су пословне вештине у питању – највећи изазов за највећи проценат анкетираних јесте пронаћи веште, посвећене и мотивисане раднике. Социјалним предузећима је важан тимски рад, да постоји подела одговорности и делегирање задатака.

 

Представници социјалних предузећа на састанку су истакли неколико главних проблема и изазова. То су неопходност правног регулисања овог сектора и израда Закона о социјалном предузетништву, који би између осталог прецизно дефинисао појам социјално предузеће, социјално предузетништво, затим финансијске инструменте требало би прилагодити потребама социјалних предузећа – нижи пласмани уз ниже ефективне каматне стопе. Социјално предузетништво, како су истакли, не би требало да се изједначава са радном интеграцијом социјално угрожених категорија, јер је то само један од сегмената које социјално предузеће треба да узме у обзир.

 

У активном дијалогу су учествовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Европског покрета у Србији, Делта холдинга, Супернатурала, Иницијативе за развој и коооперацију, Сугурне куће Сомбор, Еко Бега, Bio Idee сапуни и Смарт колектива.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 23 април 2018 12:16

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија