Тржиште некретнина у Србији улази у 2026. годину као стабилно, прилагодљиво и растуће, ослоњено на снажан домаћи капитал, јасан инвестициони моментум у логистици и ритејлу, те континуирану трансформацију канцеларијског и хотелског сектора.

Након пет година истраживања 233 милионера

Потези који су пословне људе претворили у милионере

Милионери су имали и токсичне шефове и били су неискоришћени

„Провео сам пет година проучавајући и интервјуишући 233 милионера како бих научио нешто о њиховим навикама и начину размишљања“, написао је Том Корли, аутор неколико књига у којима се бави финансијама и планирањем потрошње.

„Посао је био велики“, додао је.

„Од укупног броја,

51 одсто били су предузетници

28 одсто су радили традиционалне послове од 9 до 5

18 одсто су били извршни директори на високим позицијама у великим компанијама.

Али, сви су имали једно заједничко:

Напустили су своје послове у средњој или каснијој фази каријере, рекавши да су сматрали да је то једини начин да заиста успеју и изграде богатство. Неки су напустили посао како би покренули сопствени бизнис, док су други нашли сличне улоге које су нудиле више могућности за раст и већу плату.“

Занимљиво је питање које поставља Корли у наставку анализе добијених резултата:

Који су најчешћи разлози због којих су одлучили да дају отказ?

Били су неискоришћени

Милионери који су учествовали у студији изјављивали су да су често осећали да раде „зомби посао“ – оне досадне, репетитивне задатке који нису истицали њихове вештине и таленте.

Један од испитаника је радио у компанији за транспорт контејнера. Осећао се неискоришћеним и на крају је дао отказ да би удружио снаге са колегом из исте индустрије.

Заговарали су нову филијалу међународне компаније за транспорт контејнера. Данас су извршни директори мултимилијардерске компаније.

Милионери су имали токсичне шефове

„Менаџери који су захтевни, себични, арогантни или нису заинтересовани за ваше мишљење неће вам помоћи да остварите свој потенцијал и зараду“, закључује Корли.

Дао је пример милионера који је рекао да му је било доста менаџера који је само критикујући његов рад, уместо да је давао конструктивне повратне информације. Уморио се од тога и дао отказ како би покренуо сопствени посао за изградњу кућа. Повукао је са собом кључне запослене који су се исто осећали.

Њихова компанија је прерасла у успешног градитеља кућа, па су и оснивачи зарадили милионске износе.

Гадила им се култура у канцеларији

„Подмукла култура зломерних трачева код свакога може да изазове осећај анксиозности сваки пут када одлази на посао. То је био случај са једним од испитаника који је био менаџер у рачуноводственој фирми.

На крају је отишао због токсичног окружења. Након вишемесечних интервјуа, добио је понуду у конкурентској фирми, где је напредовао и постао партнер“, један је од Коријевих примера.

Нису били довољно плаћени (или нису добијали повишице)

Сигуран знак да је време за промену посла, према учесницима студије, био је тренутак када њихове плате нису могле да покрију трошкове живота.

Нису могли да приуште одморе које су желели нити да уштеде довољно новца за куповину стана или куће.

Корли наводи и пример средовечног мушкарца који је радио у великој продавници аутомобила. Одлучио је да крене својим путем. Захваљујући помоћи и инвестицијама породице и пријатеља, покренуо је сопствени ланац продавница аутомобила, што му је омогућило да направи значајно богатство.

Исцрпљујући пут до посла

„Једна самостално остварена милионерка из моје студије дуго је путовала до посла што ју је исцрпљивало. Одлучила је да потражи нешто ближе кући.

Прихватила је посао у компанији из фармацеутске индустрије са седиштем у родном Њу Џерзију, што се исплатило. Попела се на високу позицију и рано се пензионисала захваљујући врло великодушном пакету акција“, пише истраживач.

Кад је већ помињао оптерећење дугог путовања на посао, Корли саветује да пре него што достигнете тачку пуцања, размислите о разговору о хибридној опцији рада на даљину или преласку на позицију до које се мање путује.

Индустрија је била нестабилна

Један ИТ професионалац из ове студије напустио је своју посрнулу производну компанију да би се придружио новој фирми која је нудила услуге веома повољног интернет посредовања.

У то време, то је била релативно нова индустрија. Али ризик се исплатио: како је компанија напредовала, тако је и он. Ово је добар подсетник да ваше вештине могу бити преносивије него што мислите.

За крај Корли је посаветовао поучен искуством извођења овог великог пројекта: „Не бојте се да се укључите у нешто што вас узбуђује од самог почетка.“

Извор: Бонитет

Карантин због пандемије је учинио да многи људи преиспитају своју каријеру, неки на силу због губитка посла, а неки други јер су имали довољно времена и простора да с удаљености размисле о послу који су обављали.

Када се један од запослених радника у фирми Луизе Халфорд вратио са скијања са симптомима грипа, она га је посаветовала да ради од куће, како не би ризиковали да донесе корона вирус у канцеларију.

БЕОГРАД - Водећа швајцарска софтверска агенција „Namics” удвостручиће број запослених у београдској канцеларији са циљем да у 2019. години запошљава око 100 софтверских стручњака, истакао је Бернд Шоп, стручњак у области дигиталних технологија, приликом именовања на позицију извршног директора.

БЕОГРАД - Почела је имплементација информационог система еЗУП који ће запосленима у јавној управи омогућити брзо и једноставно приступање подацима који су им потребни за одлучивање у управним поступцима који воде. 

ОБРЕНОВАЦ – Удружење особа са инвалидетом „Феникс“ сутра са почетком у 17 часова, у клубу Спортског културног центра Обреновац организује трибину, забавно вече и презентацију пројекта за унапређење положаја лица са инвалидитетом у Србији.

Интервју са Богданом Глигором, представником ТАТ-а

Краљевина Тајланд, земља осмеха како је многи називају због препознатљивог топлог гостопримства њених становника, представља јединствени спој природних лепота, културног богатства, фасцинантне историје, јединствене гастрономске понуде и хедонизма. Ова земља са југоистока Азије нуди богатство различитости. Полазећи од Бангкока, модерне престонице и светске метрополе, преко мистичних планина и боемског центра земље оличеног у провинцији Чијанг Маи, области Мае Хонг Сон, окружене високим планинским венцима чији су врхови прекривени маглом, до 3.219 км дугачке обале коју карактеришу високе палме и песак боје седефа. Ако се овоме додају и бројна острва расута у Андаманском мору и Тајландском заливу, као и велики број туриста који посећују ову земљу, јасно је зашто смо се одлучили да разговарамо са Богданом Глигором, представником Туристичке организације Владе Краљевине Тајланд (ТАТ-Tourism Authority of Thailand), задуженим за Балкан. Срели смо се на Сребрном језеру током VIII Силафеста.

Где се данас налази туризам Тајланда?

Тајланд је туристички веома развијена земља, препознатљива у свету. О томе говоре и подаци да је Тајланд прошле године посетило 30 милиона туриста из различитих земаља широм света, док за ову годину очекујемо пораст на 33 милиона. Туризам је веома важна привредна грана Тајланда. Прошле године донео је приход од 45 милијарди долара, што је око 10% БДП-а. Више од 5 милиона људи ради у туристичкој индустрији Тајланда, као и у индустријама које су повезане са туризмом. Управо из ових разлога Влада Краљевине Тајланд улаже велике напоре у развој овог сектора.

На који начин она то чини?

Она то чини на различите начине и то веома успешно. Пре свега, улажу се огромна средства у развој туристичке и саобраћајне инфраструктуре. Ту су нови аутопутеви, мостови, аеродроми... На Тајланду је све посвећено туристи и његовим потребама. Јако је развијена регионална сарадња. Доста се улаже и у образовање кадрова, па тако долазе бројни инострани стручњаци. Тајланђани брзо уче, креативни су. Стално се рађају нове идеје. Све то утиче на број туриста и развој туризма ове земље.

Која је улога ТАТ-а?

ТАТ, као владина организација, је основан пре 53 године, има 30 канцеларија широм света и 25 у самој земљи. Велика пажња се посвећује маркетингу и односима с јавношћу. Буџет за промоцију Тајланда је 200 милиона долара годишње. Ту је и промотивна кампања „Amazing Thailand“ која је покренута пре 20 година. Када је започела није била временски ограничена, пустили смо да време покаже квалитет и оно га је показало. Међутим, она се стално усавршава, па тако се сваке године или сваке друге мења слоган. Ове године је промењен и лого. Врло често се ради ребрендирање.

Да ли сте задовољни резултатима?

Ефекат промоције Тајланда је, чини ми се, лако видљив. Тајланд је глобално препозната туристичка дестинација. Држимо се и начела да промовишемо квалитетан туристички производ. Доказ овоме је и чињеница да на Тајланду постоји велики број туриста који се изнова враћају јер су задовољни оним што су доживели, а то је веома значајно. Истраживања су показала да је половина људи који летују на Тајланду већ била код нас. Туристи воле да дођу на Тајланд јер знају шта могу да очекују, односно шта могу да добију за свој новац.

Које тржиште је најзначајније за туризам Тајланда?

Дефинитивно Кина. Очекује се да ове године преко 9 милиона туриста из ове земље посети Тајланд. Просечно остају око 5 дана што је веома кратко, док су са друге стране они велики потрошачи. Велики број регија у Кини има директне авио летове за Бангкок и друге аеродроме широм Тајланда. Ово је допринело великом расту броја туриста из ове земље, поготово у последње две године, који, морам да признам, није очекиван.

Такође, велики број туриста долази из Русије. Они су имали великих економских проблема, узрокованих санкцијама, у последње две године. Пре санкција је око 2 милиона туриста годишње долазило из Русије на Тајланд, да би економска криза допринела да тај број буде испод једног милиона. Ипак, њихова економија се опоравља па се ове године очекује око 1,5 милиона руских туриста.
Велики значај имају и земље региона. Посматрајући укупан број туриста који посете Тајланд, око две трећине њих је из Азије.

Колики је значај Европе?

Веома велики. Ове године очекујемо преко 8 милиона туриста са Старог континента. Међутим, Тајланду је потребно још европских туриста, јер они остају у просеку две недеље и троше доста новца на дестинацији, знатно више него туристи из Азије. Све је већи значај и тржишта некадашњих социјалистичких земаља, одакле је прошле године Тајланд посетило 400.000 туриста. Управо из тог разлога 15. септембра отварамо канцеларију у Прагу која ће бити задужена за подручје централне и југоисточне Европе.

Где је позиција Србије?

Србија је, уколико је посматрамо као самосталну државу, почела да открива тајландско тржиште пре око 20 година. Међутим, историја сарадње са вашом земљом је знатно дужа, јер је својевремено из СФРЈ, али и других социјалистичких земаља, долазио велики број туриста. Постојале су директне авио линије са Бангкоком, којих нажалост више нема. Тајланд пажљиво прати ово тржиште јер зна да ће се туристи са ових простора вратити, али то у великој мери зависи од економске ситуације.

Да ли је српским туристима потребна виза да би посетили Тајланд?

Да, вама је виза потребна. То се, нажалост, неће променити у скорије време зато што је предуслов за то повећање броја туриста. Тајландска влада даје олакшице оним земљама из којих долази, према њиховим проценама, довољан број људи. На пример, прошле године је из Србије око 8.000 туриста посетило Тајланд. Поређења ради, из Словеније их је било 22.000, из Пољске 70.000, из Чешке 35.000, из Словачке 20.000, Румуније 25.000, Бугарске 10.000. Али ја сам убеђен да ће Србија поново бити значајно тржиште за тајландски туризам јер имате веома образоване људе, немате језичку баријеру као што је многи имају у источној Европи, који инсистирају да водичи говоре њихов језик. Уз надолазећу бољу економску ситуацију ја сам сигуран да ће се Србија вратити тамо где и припада. Ја ћу, свакако, предложити новој канцеларији у Прагу да посебну пажњу посвети земљама бивше Југославије, а посебно Београду и Србији.

Да ли Азија, поготово Пацифик, постаје најзначајнија рецептивна дестинација у свету?

Мислим да је већ најважнија. Подаци показују да је ова регија најпопуларнија. Ако на то додамо и невероватан развој туристичке и саобраћајне инфраструктуре у последње време, сасвим сам сигуран да је ова регија број један. Тајланд је пре 10 година правио стратегију развоја аеродрома и аеродромских капацитета. Капацитет новог аеродрома у Бангкоку је 55 милиона путника годишње, а следећа фаза предвиђа, у наредних пет година, 65 милиона путника. Већ се размишља да у будућности капацитет нарасте и на 85 милиона. Иста ситуација је и са Пукетом и многим другим дестинацијама. Али на ове застрашујуће податке додајте и надолазећи број кинеских туриста. Колико ће их ускоро бити на Тајланду то нико не зна. Тајланд део своје стратегије привлачења туриста базира и на безвизном режиму са земљама из окружења, поготово чланицама АСЕАН-а, нешто попут Шенгена, али базиран на нешто другачијим критеријумима.

У којој мери нестабилна политичка ситуација у Јужнокинеском мору утиче на туризам и економију Тајланда? У којој мери то чини тероризам?

Политика нема великог утицаја, осим унутрашње, која је делује стимулативно. Са друге стране, тероризам је глобални проблем, постоје одређене нежељене ситуације и код нас, нажалост десили су се губици. Ипак, Тајландска влада чини све да управља тим проблемом и заштити своје туристе. Веома је важно да туристи знају да су на Тајланду безбедни и да се о њима води рачуна.

На крају, шта бисте поручили српским туристима?

Ми бисмо волели да имамо што више туриста из Србије. Зато велику пажњу посвећујемо Сајму туризма у Београду за који сматрам да је међу најбољима у региону. Међутим, ја мислим да земље које су проистекле из бивше Југославије морају да удруже своје ресурсе и креирају јединствену понуду за тржиште Далеког истока. Иако то можда у овом тренутку многима не делује реално, време ће показати да је то неминовност. Поготово што говорите истим језиком и имате идентичан менталитет. На крају, желим да истакнем да Србија има велики потенцијал у туризму. Сарадња између Тајланда и Србије иде у правом смеру, не само у туризму, већ и економији уопште. Овај процес није сувише брз, али је направљена добра база на основу које сам дубоко убеђен да ће будућност бити светла.

Извор: Кућа добрих вести

БЕОГРАД - Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) у жељи да унапреди сарадњу и изгради трајни партнерски однос са удружењима пацијената и особа са инвалидитетом отворио је посебну канцеларију у Филијали РФЗО за Град Београд.

БЕОГРАД - Привредна комора Србије и Мајкрософт Србија представили су предности коришћења нове технологије „пословања у облаку“, која малим и средњим предузећима може да олакша свакодневни рад.