Успеси у наредном периоду зависиће од способности тржишта и институција да се прилагоде глобалним променама, подигну ниво регулативе и ESG стандарда и обезбеде окружење које ће привући нови талас регионалних и међународних инвестиција. Ово су закључци Међународне конференције о тржишту некретнина Југоисточне Европе „Balkans Property Forum 2025”, која је 9. децембра одржана у Београду у организацији Property Foruma.

Догађај је и ове године окупио представнике банкарског, инвестиционог и хотелског сектора, консултантске куће, proptech компаније и стручњаке из индустрије који су дали преглед трендова који ће обликовати тржиште некретнина у 2026. години.

Конференција је показала да тржиште некретнина у Србији и региону улази у 2026. годину у амбијенту глобалних економских промена, али и завидне локалне отпорности. Макроекономска слика коју је представила Сања Ђокић, аналитичар Banca Intesa Београд, указује на наставак неизвесности: глобална трговина пролази кроз највеће поремећаје у последњих неколико деценија, монетарне политике прелазе из фазе затезања у ублажавање, док убрзани развој вештачке интелигенције уноси додатну комплексност у економске пројекције. Упркос томе, очекује се постепено смањење инфлације и стабилизација услова финансирања.

На нивоу тржишта некретнина, руководилац сектора истраживања у компанији за консалтинг и промет некретнина CBRE SEE, Јана Јовановић, оценила је да је претходна година била обележена разним приликама, односно стабилним инвестиционим активностима и снажним растом учешћа домаћег капитала.

„Домаћи инвеститори су преузели доминантну улогу у структури капитала, посебно у сегментима канцеларија и ритејл паркова. Тај тренд потврђује растућу снагу локалног капитала и зрелост тржишта“, истакла је Јовановић, а када је реч о 2026. години, наглашава да ће се различити сектори развијати различитим темпом.

· Канцеларијски сектор улази у фазу прилагођавања, са смањеном понудом нових пројеката и наставком тренда обнављања уговора, док се очекује даљи раст закупнина, нарочито у новим објектима.

· Логистички сектор остаје један од најперспективнијих, са снажном потражњом и значајним проширењем капацитета, иако је ово тржиште у Србији и даље мање развијено у поређењу са другим регионалним центрима (мање од 800.000 м²), али веома перспективно. Очекује се изградња више од 100.000 м² нових капацитета у 2026. години, при чему потражња остаје снажна, а стопе расположивости би требало да поново почну да опадају.

· Ритејл сектор наставља стабилан раст, уз јасну доминацију ритејл паркова, нарочито у мањим и средњим градовима Србије. У 2026. години очекује се изградња више од 100.000 м² нових ритејл површина. Неће бити изградње нових тржних центара, већ ће фокус бити стављен на трансформацију понуде — јачање гастрономије, забавних садржаја и побољшање укупног искуства посетилаца.

· Хотелски сегмент улази у период интензивне изградње, нарочито у Београду, уз долазак глобалних премијум брендова и раст броја туриста, при чему Expo 2027 остаје кључни развојни катализатор. У хотелском сектору бележи се снажан инвестициони циклус, са више од 10 нових хотела који се тренутно граде у Београду и бројним међународним брендовима у фази отварања, укључујући St. Regis, Intercontinental и Ritz-Carlton. Раст броја туриста и позитивни хотелски KPI трендови из 2024. наставили су се и током 2025. године. Expo 2027 представља кључан генератор инвестиција, док ће одрживост раста након Expa зависити од промоције дестинације и стратешког позиционирања Београда.

Јовановић је закључила да ће 2026. бити година диференцијације између сектора, али и година у којој ће се потврдити отпорност тржишта некретнина, уз наставак инвестиционе активности и растуће учешће домаћег капитала.

Учесници панела о инвестицијама и финансирању такође су потврдили да је тржиште некретнина у претходној години показало висок ниво отпорности упркос политичким и економским ризицима, који остају највећи изазови за инвеститоре. Логистика је означена као сектор са највећим потенцијалом, док канцеларије и стамбена градња и даље представљају најсигурније инвестиционе категорије. Иако домаћи инвеститори играју све важнију улогу, панелисти су нагласили да ће повратак и присуство међународних инвеститора бити кључно за дугорочни развој тржишта. Учесници су такође истакли важност унапређења дозвола, регулативе и ESG стандарда. Иако су процедуре побољшане, изазови остају, посебно код употребних дозвола. Закључено је да ESG више није тржишни тренд, већ неопходан услов за приступ повољнијем финансирању и дугорочно одрживим пројектима.

Извор: Кућа добрих вести