Након живота у Америци Давид Радовановић, који је по струци економиста, враћа се у родни Свилајнац где одлучује да се бави пољопривредом и то производњом боровница.
Иако се његова породица никад није бавила пољопривредом Давид је ипак одлучио да подигне засад боровнице за коју сам каже да увек пронађе пут до тржиште.
Давид Радовановић је код Свилајнца подигао 2019. године засад боровница, од око једног хектара, који сваке године даје принос од пет тона. Иако је одрастао без пољопривредне традиције у породици и још поред тога одабрао чак другу струку, економију, Давид се ни једног тренутка није покајао због своје одлуке.
„Боровница као идеја је дошла док сам био у Америци, радио сам у једном супермаркету и баш сам тамо продавао боровницу, тамо сам видео колико људи купује боровницу и да је то здрава храна и ја сам се полако распитао, да ли она може да расте код нас и видео сам да се већ десетак, петнаест година гаји у Србији. Ја сам економиста по струци и никад се пре тога нисам бавио пољопривредом, мада ме је увек занимала природа, биљке, разумем се доста и у ботанику али ето ни моји се нису бавили пољопривредом и ја сам почео ето од нуле, од почетка, од ледине па сад до већ оформљеног засад. Занима ме пољопривреда, волим да читам и да гледам шта раде у Америци, на тај начин се информишем“, каже боровничар Давид Радовановић.
Засад боровнице подигнут је на банковима, а поред сваког банка Давид је посејао различито биље које штит и даје потребне храњиве материје.
„Поред боровница које су на банковима, овде на земљишту смо посејали овас, јечам, грашак, грахорица, фацелија, перко, сточни кељ и то су све биљке које помажу обнављању земљишта, враћају живот. Свака биљка својим кореном лучи неке компоненте које помажу оживљавању земљишта и што више имамо разноврсније биљке онда ћемо имати виши микроорганизама који ће се створити. На тај начин оживљавамо земљиште и касније ову био масу користимо као малч. Док су биљке живе то је живи малч а када их покосимо постаје прави малч који храни земљиште, глисте и микроорганизме у земљи. На тај начин можемо много да утичемо на планету и на ефекат стаклене баште тиме што садимо што више биљака јер оне управо узимају тај угљеник из ваздуха који је штетан по околину и убацујемо у земљиште где је врло користан и буде као банка резервних хранива за будуће генерације“, објашњава Радовановић.
Илустрација: Боровницу пласира на домаће тржиште и задовољан је самом потражњом
Боровница се тренутно налази у фази мировања а на само земљиште је бачено доста компоста и већ сада се може кренути са резидбом. Давид боровницу пласира на домаће тржиште и задовољан је самом потражњом.
„Боровница коју имамо је 90 одсто дјук, а 10 одсто је ханас чојс који нам служи и као опрашивач. Хана је много лепша по укусу, има интензивнију арому али лошије успева од дјука, подложнија је болестима тако да тамо где нам се осушила посадили смо дјук. Нисам се покајао никад што сам завршио економију због тога што то знање користим у послу, малте не као да имам сада фирму у смислу морам да водим све и онда то знање ми заиста доста користи. Пољопривредник мора да се разуме и у продају и у папирологију, има доста неких ствари. Мислим да смо направили лепу причу јер не зависимо од хладњаче, већи део продајемо на мало,а ево чак 90 одсто рода је отишло на мало“, истиче Радовановић.
Добра цена и велика потражња ставили су боровницу у сам врх воћа за које се показало да је исплативо гајити у Србији. Давид Радовановић прерађује део боровница и прави сокове који такође добро пролазе на тржишту.
