БЕОГРАД - Програм „Креативно менторство“ представиће своје ново издање и отворен конкурс за учеснике, у оквиру месеца шведске културе „СWЕ у свему“ у Установи културе Пароброд сутра октобра у 19 часова.

БЕОГРАД - Ирачка амбасада у Србији, у сарадњи са Југословенском кинотеком, приказала је у оквиру манифестације Недеља ирачке културе филм „Под песком Вавилона“, познатог ирачког режисера Мохамеда Ал-Дераџија.

БЕОГРАД - Део “нове” и младе креативне сцене Индонезије кроз радове графичких дизајнера, фотографа и илустратора из те земље на Југоистоку Азије биће представљен од 22. до 29. септембра у Београду.

Изложба ових младих уметника отвара се вечерас у 20 часова у Установи културе "Пароброд". 

Уметничка организација 80|10 из Београда у партнерству са креативним интернетпорталом Графис Маса Кини (ГМК)из Индонезије, позвала је уметнике из четврте најмногољудије земље на свету да у Установи културе (УК) ПАРОБРОД представе своје комерцијалне и експерименталне радове.

Већина радова, плод су стваралаштва на претходним пројектима, док је неколико настало специјално за ову изложбу.

Изабрани уметници Катрин Сусило (Catherine,дигитална фотографија), Харис Мустафа (графички дизајн и илустрација), Инес Арyанипутри (графички дизајн, типографија, брендинг), Октодиа Мардоко (&Haryadhi)-Белантара студио (анимација и дизајн), Они Ренанталице (Onny,илустрација и дизајн) и уметник Реге Индрастудианто (графички дизајн и илустрација), који ће бити гост изложбе у Београду, изнели су културно препознатљиве наративе који представљају контекстуализацију индонежанског културног оквира, али у исто време јасно комуницирају са европском и српском публиком.

Циљ изложбе је да се Индонезија представи из другачије перспективе од уобичајене којом се нама далеке “егзотичне” земље често приказују као “банана републике”, руралне средине и/или џунгле, а неретко се повезују са економском и социјалном неразвијеношћу.

У том смислу, изложба је тематски веома широка и открива све чиме се појединац/уметник бави у овом тренутку; износи културне, социолошке, верске и/или идеолошке интерпретације, али и појединачне снове који могу бити критичан одраз свакодневних ситуација.

Кустос изложбе Сара Бркић је поставила питање каква је атмосфера у Индонезији данас и да ли се битно разликује од оне у Европи? Да ли се дизајн може посматрати као начин комуникације који обликује стварност или бар предвиђа и антиципира нову атмосферу. Изложбом ових радова (пре)испитује и сагледава какав је дијалог уметника Индонезије са сопственом културом и на који начин они прилагођавају идеје културног наслеђа, чувајући свој креативни карактер и могућности.

 Азија - континент наде

Поводом ове изложбе је др. Милена Драгићевић Шешић,шеф УНЕСКО (Оргнизација Уједињених нација за образовање, науку и културу) катедре за менаџмент у култури и културну политику на Универзитету уметности у Београду, преиспитивала колико су у глобализованом свету уметничке сцене Србије и Индонезије удаљене и да ли нас сећања на период заједничких геополитичких нада –несврставања и сна о мултиполарној међународној заједници у време Хладног рата могу поново везати?

Драгићевић Шешић подсећа на књигу „Геополитика емоција“ француског политиколога Доминика Мојсија, који Азију означава континентом наде, у коме не само две економске велесиле у БРИКС архипелагу (Индија и Народна Република Кина, уз Бразил, Русију и Јужну Африку), већ и друге државе разапете жељом за напретком и унутрашњим питањима остваривања специфичних мултикултуралних идентитета, настоје да кроз све облике стваралаштва, а посебно оне који се данас означавају именом “креативних индустрија”, остваре пробој у свет – на светско културно и економско тржиште. Индонезија међу њима заузима специфично и снажно место.

Овакве изложбе управо отварају просторе за нова, широкогруднија размишљања, за откривање света какав је он уистину, ван доминирајуће представе коју пружају глобални медији о његовој хомогености у сликама популарне културе. Кроз овакве изложбе ми видимо човечанство какво истински јесте, са многобројним питањима која долазе са рубова, а усмеравају се ка центру.

Драгићевић Шешић наглашава да ће ова изложба не само отворити нове видокруге, већ ће пружити и нове перспективе сарадње индонежанских и српских стваралаца, а преко њих и сарадње уметника Југоистичне Европе са онима из Југоисточне Азије, и да ће тако заједно стварати нове, нехегемонистичке мреже сарадње.

Уметност у служби социјалних промена

Драгићевић Шешић указује да је индонежанска савремена визуелна уметност веома разуђена – а уметнике и њихове стилове и трендове је тешко категорично дефинисати. Уметници стварају у различитим материјалима, од класичног сликарства, преко анимације и скулптуре до филмског и музичког (Креативна група Тромарама) видео материјала, често у заједничким подухватима са локалним заједницама. Они желе да скрену пажњу на горуће друштвене проблеме и тако помогну социјалне промене (мулимедијални стваралац Еко Нугрохо, један од најпознатијих представника младе генерције савремених индонежанских уметника). У исто време, ови уметници често користе иконографију популарне културе, чак и када је медиј изражавања вез, најтрадиционалнија форма визуелне уметности.

Надреалистичким формама, уз хиперреалистичке, па онда уз оне који припадају стиловима популарне културе, све до компјутерске анимације, играјући баш на препознатљивости ликова из стрипова и популарне културе, индонежански уметници остварују социјално и политички ангажован универзум у чему нема ничега баналног и стереотипног. Роботи, монструми, активисти, као људска бића од крви и меса која пате, радују се, настоје, успевају или неуспевају, стварају АТМОСФЕРУ, необичну а ипак препознатљиву.

Сваком уметнику из Индонезије, по професорки Драгићевић Шешић могуће је наћи одговарајући рад овдашњег „партнера“, без обзира долазио ли он из графичког дизајна, уметности, фотографије или перформанса. Отуда би обнова узајмно удаљеног но опет заједничког простора културне креативности, чак би се могли рећи и успостављање првог, снажног директног узајамног односа, могло значајно да ојача обе уметничке сцене суочене са тешким питањима друштвено-политичког и привредног развоја под притиском спољних захтева глобализованог друштва (које је схваћено као неминовност).

Наиме, у уметности су садржани истински гласови отпора и различитости, те истовременог бега од општости и недостатка маштовитости глобализације, али и девијација услед локализма, етноцентризмаили национализма, који заговарају људи уских погледа.

Изложбу АТМОСФЕРА је подржала Амбасада Републике Индонезије у Београду заједно са партнером изложбе УК ПАРОБРОД.

Медијски партнер је ГМКиз Индонезије, а пријатељ изложбе - НУСАНТАРА, друштво српско-индонежанског пријатељства.

Установа културе ПАРОБРОД // 22-29 септембар 2014.
Отварање: Понедељак, 22. септембар у 20 часова
Капетан Мишина 6а

Извор: Кућа добрих вести

ПАНЧЕВО - Четвртог викенда “Панчевачких летњих вечери”, у петак и суботу, 22. и 23. августа, посетиоци панчевачке Народне баште ће уживати у музици панчевачких уметника, али и изванредних извођача светске репутације. У музичком павиљону је од 19 сати концерт Брас оркестра, младих свирача на лименим дувачким инструментима, а сутрадан, у исто време, концерт Николе Ђурице из Београда, једног од најталентованијих кларинетиста данашњице.

БЕОГРАД/ВРЊАЧКА БАЊА - Фестивал филмског сценарија биће одржан по 38. пут у Врњачкој Бањи и то ове године од 13. до 17. августа, а такмичарски програм ће бити отворен филмом "Варвари", који је урађен по сценарију и режији Ивана Икића.  

ПАНЧЕВО - Туристичка организација Панчева организоваће и ове године сада већ традиционалну манифестацију “Панчевачке летње вечери” у оквиру којих ће током августа, сваког петка и суботе, са почетком од 19 сати, посетиоци панчевачке Народне баште уживати у различитим културним садржајима. У музичком павиљону, популарној волијери најлепшег градског парка, одржаваће се променадни концерти, књижевне вечери, драмске минијатуре...

БЕОГРАД - Као још један корак ка зближавању Србије и Бугарске, њихових култура и градова, на Калемегданском шеталишту у Београду до 30. јуна отворена је изложба фотографија „Бугарски градови – древност која живи“.

БЕОГРАД - Одложена због недавних поплава у Србији, овогодишња Ноћ музеја биће одржана 7. Јуна и обухватиће у Београду више од 70 разноврсних садржаја на 63 локације, а имаће и хуманитарни карактер, саопштили су новинарима организатори ове култне манифестације која се одржава широм Србије.

БЕОГРАД - Легенди акционих филмова, Стивену Сигалу, Арена Београда честита рођендан уз обећање да ће му, када на лето дође у нашу престоницу, приредити велику рођенданску журку. Уметник који је до сада снимио више од 40 филмова, две ТВ серије овог лета приказаће се београдској публици са гитаром и иза микрофона.
Са својим блуз бендом Стивен Сигал наступиће у Сава Центру 24. јуна, а за оне који не знају за музикалну страну овог глумца, занимљив податак је да се музиком бави дуже него глумом.

Љубав према блуз музици, Сигал негује од детињства. Прву гитару добио је у својој дванаестој години и од тада без престанка свира блуз . Свирање је усавршавао годинама, а љубав према музицирању је делио и свирајући са најутицајнијим блуз легендама међу којима су ББ Кинг (BB King), Бо Дидли (Bo Diddley), Џон Ли Хокер (John Lee Hoker) и многи други.
ББ Кинг је једном рекао: “Стивен је сјајан гитариста.”

Сигал је управо један од највећих колекционара блуз гитара на свету, а тренутно је у припреми трећи албум, и турнеја у јуну и јулу по Европи.
Овај носилац црног појаса седми дан и аикидо мајстор, објавио је свој први албум “Songs from the Crystal Cave” 2005. године комбинујући блуз, поп, џез и реге на коме је усну хармонику свирао Стиви Вондер (Stevie Wonder). Албум је био међу најпродаванијима на европском тржишту. У наредном “Mojo Priest” из 2007. остао је веран блузу а критичари га проглашавају једним од најбољих блуз албума те године у којем се у пуном светлу исказује Сигалово свирачко умеће.

Улазнице за концерт Стивена Сигала и његовог блуз бенда, биће ускоро у продаји.

Извор: Кућа добрих вести

БЕОГРАД - Вода је свуда око нас, има три агрегатна стања и неопходна је за живот – то је лекција која се научи још у основној школи и вероватно нећете стећи неко додатно образовање o најважнијој течности на нашој планети. Размишљање о води обично се завршава пуким гашењем жеђи или туширањем, тако да, осим хемичара и физичара, нико и не слути колико је вода заиста фасцинантна. Међутим, после читања књиге „H O – биографија воде“ Филипа Бола, коју су заједничким снагама објавили Центар за промоцију науке и издавачка кућа Хеликс, другачије ћете прилазити судопери у кухињи.