Током осам панела, учесници су разговарали о кључним питањима која обликују регион — од европских интеграција, економских изазова и безбедности, до улоге медија и развоја институција. Самит је показао да је отворен дијалог, заснован на поверењу и разумевању, неопходан за стабилност и напредак региона.

Говорило се и о улози привреде у региону — на панелу о економским перспективама учествовали су, између осталих, директори компанија као што су Телеком Србија који су најавили увођење 5G мреже као значајан корак за дигиталну трансформацију региона.

Први Еuronews Adria Summit показао је да регион има капацитет за заједнички глас, дијалог и сарадњу. Овај догађај није био само конференција, већ позив на разумевање, поверење и заједничку визију будућности.

План је да самит постане традиционални годишњи догађај који ће повезивати лидере, новинаре, привреднике и дипломате – како би заједно градили мостове између региона и Европе.

Самит је такође отворио питање одговорности локалних лидера и институција у процесу реформи и изградње стабилног друштва. Као што је Вујиновић истакао, „многе ствари су до нас самих – сада је тренутак да чујемо од лидера и привредника њихове перцепције, али и конкретне предлоге о томе шта је потребно учинити на европском путу Западног Балкана“.

Aмбасадори и њихов угао гледања

Говорећи на четвртом панелу, амбасадор Португалије Њ.Е. Жозе Велеш Каросо истакао је да када је у питању признање државе Палестине од стране Португалије, то није уперено против било чијих интереса, подсетивши на разарања која је донео рат између Хамаса и Израела.

„Моја земља је недавно признала државу Палестину и то је потпуно логично као исход наше политике у протеклих 30 година и у складу са решењима те државе. Када је шеф дипломатије Португалије то најавио уопште у Њујорку, та одлука, наравно, није уперена ни против кога, већ је у прилог реалности да треба да постоји решење за све државе како би се остварио мир који је свима нама циљ. Не само билатерално, већ и унутар Европске уније и, наравно, у Уједињеним нацијама,“ рекао је он и додао:

„Увек смо се залагали за решење у оквиру кога ће бити задовољене безбедносне потребе Израела и аспирације палестинског народа. Дакле, да се то коначно реши, јер се, на крају крајева, ради о народу и ономе што се десило после варварског терористичког напада Хамаса 7. октобра, као и у протекле две године. Са свом том патњом и разарањем у Гази, наравно, ради се о цивилној популацији – не страдају само у Гази.“

Амбасадор Чешке у Србији Њ.Е. Јан Бонди је истакао да његова земља није признала Палестину као независну државу. Додао је да је могуће зауставити све ратове, али да лидери и народи који у томе учествују одлуче о томе.

„Моја земља није признала Палестину, не зато што не разумемо ситуацију, али мислим да је главни разлог то што је нама први циљ мир и стабилизација ситуације, а онда решења. Сви ми, све наше земље на неки начин узимају у обзир историју и историјски контекст и због тога, између осталог, због чега смо ми донели одлуку како смо дали“, рекао је он и додао:

„А што се тиче трећих ствари, ако мене питате, питали сте ме који су наши проблеми, да ли ћемо моћи да зауставимо све те ратове, наравно да је то могуће, али потребно је да лидери, народи који учествују у томе то одлуче и да ће пристати на своје суседе. То је проблем, проблем у Украјини, сад долази са руске стране и на Блиском Истоку. Надам се да ће постојати атмосфера која ће томе погодовати“.

Амбасадор Јапана у Србији Њ.Е. Акира Имамура истакао је у свом обраћању да Јапан подржава решење о две државе, Израелу и Палестини, а такође је истакао и да је време да се призна Палестина, али да то Јапан није урадио јер не постоји државна структура још увек.

„Ми смо јако забринути око тренутних подела и сукоба у свету и морамо заједно сви да сарађујемо како бисмо промовисали дијалог и мултилатерализам и локални међународни ред на основу међународног права. То је наше основно мишљење и видимо да посматрамо све конфликте из истог угла. Кад причамо о Блиском Истоку, подржавамо такође решења о две засебне државе. Ми сматрамо да је време да се призна Палестина. Ми то још нисмо урадили јер државна структура још увек не постоји. Тренутно учествујемо у састанку министара спољних послова Г7 у Канади“, рекао је он и додао:

„Наш министар је спреман да подржи тај оквирни механизам управљања за будућу државу коју ћемо моћи да признамо. То је наш став и јако смо забринути око хуманитарне ситуације и спремни смо да одиграмо своју улогу у подржавању предлога председника Трампа. Кад причамо о ситуацији у Украјини, видели смо то не само са становишта европске безбедности, то је питање које се тиче глобалне безбедности јер руска инвазија на Украјину је заправо уздрмала темеље међународног поретка и ми мислимо да то има бројне конотације“.

Амбасадорка Израела Авивит Бар-Илан је у свом уводном обраћању истакла да су сви у Израелу били јако срећни што су се таоци вратили. Она је споменула и Алона Охела, младића са српским држављанством, који је такође био отет од стране Хамаса 7. октобра 2023. године, истаквши да су били срећни што се вратио породици.

Она је, говорећи о примирју, истакла да ће трајан мир подразумевати демилитаризацију Газе, демонтирање Хамаса и бољу будућност израелском и палестинском народу, као и целом региону.

Такође је навела да је Израел посвећен прекиду ватре, али неће оклевати да реагује ако дође до кршења примирја, те је подсетила како је криза у Израелу почела нападом Хамаса и масакром 1.200 цивила и киднаповањем 250 особа.

Амбасадор Чешке у Србији Њ.Е. Јан Бонди је истакао да његова земља није признала Палестину као независну државу. Додао је да је могуће зауставити све ратове, али да лидери и народи који у томе учествују одлуче о томе.

„Моја земља није признала Палестину, не зато што не разумемо ситуацију, већ мислим да је главни разлог то што нам је први циљ мир и стабилизација ситуације, а онда решења. Сви ми, све наше земље на неки начин узимамо у обзир историју и историјски контекст и због тога, између осталог, смо донели одлуку како смо је донели“, рекао је он и додао:

„А што се тиче трећих ствари, ако мене питате, питали сте ме који су наши проблеми, да ли ћемо моћи да зауставимо све те ратове, наравно да је то могуће, али је потребно да лидери, народи који учествују у томе то одлуче и да ће пристати на своје суседе. То је проблем, проблем у Украјини, сад долази са руске стране и на Блиском Истоку. Надам се да ће постојати атмосфера која ће томе погодовати“.

Председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут, је у свом обраћању истакао:

„Мислим да смо заиста ближе него икада да уђемо у ЕУ, јер смо испунили све те неке предуслове. Кроз разне сусрете које сам имао као премијер, осетио сам да нас сви разумеју, поштују и уважавају.“

Мацут је додао да је Србија технички испунила услове за приступање ЕУ, али да коначна политичка одлука у државама чланицама још није донета.

Значај дијалога

Заменик главног и одговорног уредника Еuronews Србија, Младен Вујиновић, истакао је да је идеја самита управо стварање простора за разговор у времену када дијалога често нема:

„Еuronews Adria Summit је замишљен као платформа која би, у времену бројних шумова у комуникацији и одбијања да се седне за сто, понудила управо то — простор за сусрет различитих људи из различитих сфера, који ће разговарати о потенцијалним решењима. Фокус је на путу Западног Балкана ка Европској унији.“

Он је нагласио и регионалну димензију пројекта:

„Овај догађај окупља колеге из Еuronews Босна и Херцеговина и Еuronews Црна Гора, који су већ стекли кредибилитет и утицај у својим земљама. Наша мисија је заједничка – да повежемо регион и подстакнемо дијалог који нуди конкретне кораке.“

Регионална директорка Еuronews Adria, Миња Милетић, подвукла је да самит има широку мисију – повезивање региона кроз дијалог и размену искустава:

„Еuronews Србија први пут организује Еuronews Adria Summit зато што желимо да будемо место где регион разговара, разуме и повезу се. Важно је да разговарамо о значају уласка Западног Балкана у ЕУ, посебно у времену нестабилности и геополитичких преиспитивања.“

„Потребно је да постоји разговор између Брисела и Западног Балкана, између институција и новинара који свакодневно преносе приче које мењају перцепцију региона.“

Учесници самита били су бројни лидери из политике, бизниса и медија, међу којима и Милорад Додик који је на панелу „Европска унија и Западни Балкан“ рекао:

„Политички циљ је да Босна и Херцеговина опстане. Једна Југославија која је формирана на бази истинске равноправности народа није могла да се очува. Босна никад не би трајала да није било међународног интервенционизма.“

Председник Euronewsa Педро Вагас Давид поручио је да медији имају обавезу да отварају кључне теме када институције изостану. „Имамо одређене одговорности као медији када важне теме нису покренуте или се њима не баве на одговарајући начин – ми треба да их осветлимо. Ми као медији не би требало да будемо пристрасни, већ да стварамо могућности за дебату.“ Подсећа да су прошле недеље „лидери из земаља проширења и највиши чиновници ЕУ“ на самиту Euronewsa у Бриселу водили „квалитетну дискусију“.

У свом обраћању, каже, јасно је поручио: „Европа треба да се прошири сада.“

Када је у питању Србија, истиче да „Европа није била праведна према Србији и то доста дуго“, јер је Унија „оставила Србију да чека“ и често „није препознала напоре на европском путу“. Због тога упозорава на „ризик од разочарања“ актера који желе да учествују у будућности Европе.

Давид тражи да ЕУ докаже да је озбиљна у вези са проширењем, уз критеријум учинка: „Надам се да ће се Црна Гора брзо придружити, као и Северна Македонија и Албанија.“ Ипак, наглашава суштинску поруку: „Нема проширења без Србије. Европа неће бити комплетна док се Србија не придружи.“

Телекомуникације у фокусу

Генерални директор Телеком Србија, Владимир Лучић, најавио је скори почетак комерцијалног рада 5G мреже, истичући да ће широка покривеност бити доступна одмах по добијању лиценци од стране регулатора. „Она би требало, по динамици давања лиценци, 3. децембра, дан пре или касније, да се укључи”, рекао је, уз напомену да је постављено „преко 1.000 5G станица” и да ће „велики градови бити већ сад покривени”. Први ефекат, додаје, осетиће крајњи корисници, нарочито млађи, кроз знатно бржи проток података и гејминг без потраге за оптиком.

Кључна вредност, међутим, стиже за привреду. Лучић наглашава да 5G отвара „велику шансу” јер означава старт убрзане роботизације, развоја вештачке интелигенције и увођења различитих типова сензора у готово сваку грану индустрије. „То је почетак развоја роботизације, вештачке интелигенције, различитих врста сензора које ће свака привредна грана моћи да користи”, поручио је.

Дунав и поверење

Милош Милановић из Извршног одбора Дунава осигурања подсећа да се поверење у осигурање гради последње две деценије, након „значајног суноврата“ почетком 2000-их. „Од 2004, када је регулатива прешла под надзор Народне банке Србије, индустрија се градила у ригидном оквиру и расла око 10 одсто годишње“, каже.

„Данас је поверење лакше очувати захваљујући стриктној регулативи и контролама НБС – резерве друштава расту брже од премије, што значи да су компаније способне да исплате сваку штету“.

Додаје да се број судских спорова смањује, а у „Дунаву је ликвидација штета изнад 98–99 одсто“, што потврђује стабилност сектора. „Немамо изазов поверења – већи су изазови либерализација тржишта и нове регулативе“.

Извор: Euronews/Kућа добрих вести