Улаз је бесплатан.

На свечаном отварању фестивала у 11 сати говориће:

-        Професор др Небојша Тасић, помоћник министра здравља

-        Професор др Славица Ђукић Дејановић, психијатар и саветница министра унутрашњих послова

-        Прим. др Нада Мацура, кардиолог

-        Др Мирјана Мићовић, педијатар и председник Организационог одбора Фестивала здравља

-        Представник ВМА

Др Мирјана Мићовић, председница Организационог одбора Фестивала здравља у Београду, истиче да ће бити одржан велики број едукативних предавања за све узрасте, а да ће се на бини смењивати програми вежбања, наступи дечијих плесних и спортских клубова, радионице, промоције књига, панели. Биће одржане и континуиране медицинске едукације за здравствене раднике. За најмлађе ће бити организована „Апотека и лабораторија за медведиће” коју ће водити студенти фармације. На манифестацији ће бити присутан велики број здравствених установа, удружења пацијената, компанија чије су делатности повезане са здрављем и здравим стиловима живота.

Посетиоци ће моћи да провере ниво шећера у крви и крвни притисак, као и слух, ниво минерала и витамина у организму (од 10 до 14х), пулсну оксиметрију (контрола процента кисеоника у крви), провере боди мас индекс и ниво ухрањености, утврде састав сопственог тела на специјалној ваги и сазнају шта према њиховој конституцији треба да једу и којим физичким активностима да се баве, посаветују се око здравља зуба, тестирају се на деменцију, анксиозност и депресију, провере ризик за појаву дијабетеса. На штанду ВМА, од 10 до 14х моћи ће да се обави ултразвучни преглед штитесте жлезде, а од 14 до 19х биће омогућемо саветовање са стручњацима за исхрану. Могу да обаве и спирометрију и тест коже за атопијски дерматитис, а биће им омогућен и преглед младежа и других промена на лицу и откривеним деловима тела. Такође, жене до 45. године моћи ће од 14 до 19 сати да обаве ултразвучне прегледе дојки, стомака и штитасте жлезде. Грађане очекују и саветовања са лекарима разних специјалности – неуролозима, ендокринолозима, медикалним онколозима, гинеколозима, дерматолозима, физијатрима, стручњацима за палијативну медицину.... Посетиоци ће моћи да испробају и неке од техника за релаксацију, као што је терапеутска масажа руку и испробају светлосну терапију уз помоћ биоптрон лампе – истакла је др Мићовић.

Овогодишњи Фестивал здравља отвара важну тему: како зависности покрећу епидемију хроничних незаразних болести? Да ли инфаркт почиње када се појави бол у грудима? Да ли дијабетес почиње када стигне дијагноза? Или много раније, кроз навике које свакодневно понављамо? Због тога ће бити одржан централни панел на ту тему на којем ће учествовати доцент др доц. др Јована Тодоровић, из Института за социјалну медицину Медицинског факултета у Београду, доц. др Наташа Петровић Станојевић, пулмолог, из КБЦ „Звездара” и др Јелена Поповић, психијатар Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој.

Учеснице панела покушаће на укажу на повезаност различитих облика зависности и ризичних понашања са настанком и развојем хроничних незаразних болести, као и на значај превентивних мера, едукације и постепених промена животних навика за унапређење здравља становништва. Посебна пажња биће посвећена значају регулативе засноване на доказима, при чему би најстроже мере требало усмерити на производе и понашања која носе највећи здравствени ризик, уз истовремено очување ефикасног регулаторног оквира.

Доц. др Јована Тодоровић сматра да успешне јавноздравствене политике ретко почивају на једном решењу.

„Шведска се данас често наводи као пример земље која је успела да преваленцију пушења смањи на пет процената. Важно је, међутим, разумети да се такви резултати не постижу једном мером, већ комбинацијом едукације, превенције, регулаторних политика и промена друштвених навика. У шведском случају, део одраслих пушача прешао је на производе без сагоревања, чиме је смањена изложеност штетним материјама из дуванског дима. Наравно, морамо бити опрезни, јер ће нам ризици повезани са употребом оваквих прозивода бити познати детаљније тек у наредним годинама. Успешне јавноздравствене политике морају бити засноване на доказима, прилагођене локалном контексту и усмерене ка постепеним, али одрживим променама понашања.Можда је најважнија лекција управо она која важи и за друге здравствене изазове, од исхране до конзумације алкохола: људи лакше прихватају промене које су оствариве и које постепено постају део друштвене норме. Када неко понашање постане ређе у друштву, оно се ређе и усваја. Другим речима, не мењамо само појединце, већ и окружење које обликује њихове одлуке. Зато успешне јавноздравствене политике не теже само идеалном циљу, већ стварању услова у којима је избор са мањим ризиком прихватљивији, доступнији и друштвено пожељнији од оног са већим ризиком – истакла је др Тодоровић.

За ђаке основних и средњих школа припремљени су посебни панели, као и за најстарије суграђане.

Улаз је фестивал је бесплатан.

Извор: Кућа добрих вести