Овај скуп одржан је поводом Међународног дана пажње посвећеног муцању, а са жељом да се укаже на то да је ублажавање проблема са овом говорном маном могуће уколико је породица посвећена излечењу, а веома је важно и на време одвести дете код логопеда.
Циљ одржавања скупа био је и подизање свести о неопходности актуелизовања проблема поремећаја у комуникацији, начину превазилажења и професионалне подршке особама са овим проблемом.
Помоћница министра здравља Дубравка Шарановић Рацић указала је на скупу да би у малим срединама, где нема услова за ангажовање логопеда, требало оформити мобилне тимове који ће пружати стручну подршку деци која имају овај говорни проблем.
У плану је да осим референтне установе на нивоу Репулике, Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, буду основане установе у Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.
Поводом Међународног дана пажње посвећеног муцању, 22. октобар, председник Удружења логопеда Србије Драган Чаушевац навео је да Србија нема довољно логопеда, а када су у питању одрасли у нашој земљи постоји само једна референтна установа за лечење.
Важна стручна оспособљеност логопеда
Поставља се питање колико су логопеди у предшколским установама оспособљени, односно компетентни, наводи се у саопштењу и истиче да у Србији један логопед ради на 25.000 становника, а стандард у Европсој Унији је један логопед на 8.000 становника.
Професор Нада Доброта Давидовић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију истакла је да су истраживања показала да у Србији чак 60 одсто деце до три године има проблема са муцањем.
Када је реч о првацима, свако треће дете има неки проблем (говор, поремећај пажње, учења), како је предочено, тако да је неопходно сваком пацијенту прићи индивидуално.
На скупу су учествовали и заменик председника Републичке стручне комисије за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију проф. др Љиљанка Брајовић, оснивач Завода за психофизиолошке поремећаје и патологију говора "Проф. др Цветко Брајовић", затим специјалиста за поремећаје говора "Др Воробјев - Специјалне руске болнице за лечење болести зависности", Василиј Воробјев, као и млади Милош Ерић, који је изнео проблеме са којима се сусретао када је као дете муцао и како се излечио захваљујући третманима и специјалним техникама др Воробјева.
Извор: Кућа добрих вести

БЕОГРАД – У организацији 
