Директор Републичког фонда за здравствено осигурање проф. др Момчило Бабић изјавио је за РТС да очекује да ће пацијентима у Србији до краја године бити обезбеђени електронски рецепти, компјутерско заказивање прегледа и електронска историја болести и да је то кључни пројект РФЗО за 2014. годину.

Ако се то обећање испуни, то ће заиста бити историјски помак у српском здравству које већ годинама тавори због одсуства реформи, ресурса, али и морамо признати одсуства добре организације.

Ко год је данас упућен на лекаре и њихову помоћ зна о чему причамо: на прегледе се чека и по више месеци, а када и дође тај дан заказаног прегледа – чека се опет већи део дана. Да би отишли код лекара запослени морају тражити одсуство са посла, што је данас, у условима велике незапослености, када се људи који раде прибојавају да не изгубе свој посао – равно немогућој мисији.
Искрено се надамо да ће ова новина, али и све друге које се припремају довести до побољшања здравственог стања нације у Србији, које није на завидном нивоу.

Значајни проблеми који су довели до лошег здравственог стања становништва у Србији су многобројни: мање коришћење услуга међу социјално осетљивим групама, као и велики број становника без здравственог осигурања. Радници у фирмама у реструктурирању имају огроман проблем јер им се доприноси не уплаћују, те не могу да им се овере здравствене књижице и да се они и њихове породице лече.

И ту има најава да ће проблем да се реши, тако што ће у цео посао више укључити држава, али и Пореска управа. Свакако, веома је важно и да се у светлу најављених парламентарних избора и политичких превирања започете реформе не зауставе. 

РФЗО као услужни сервис грађанима

Пројекти које је РФЗО започео као што су да грађани у директном контакту са директорима питају све што их интересује о осигурању, или да захваљујући јединственом софтверу, на сајту РФЗО сваки грађанин пронађе информацију да ли има одређеног лека у апотеци која је у његовој близини, показују да је РФЗО кренуо да реформише систем али и да се сам реформише у свом приступу проблемима, што је за сваку похвалу.

Колико је све ово важно упозорава нас и истраживање, под називом European Health Consumer Index (EHCI), које је урадила експертска организација са седиштем у Шведској за потребе Европског парламента, објављено крајем прошле године. 

У том истраживању негативно смо оцењени због тога што нашим пацијентима нису доступни електронски рецепти, што немају могућност електронског заказивања прегледа, због чекања дужег од 21 дан за терапију карцинома и чекања више од седам дана за преглед скенером, као и чекања на велике операције - више од 90 дана.
Позитивну оцену добили смо у истим областима као и 2012. године: за вакцинацију деце, законом уређена права пацијената, за увид у медицинску документацију, док смо нешто слабије, али ипак позитивно оцењени јер до породичног лекара можемо да стигнемо у истом дану.

Због свега тога као најважнији изазови здравственог система Србије у наредном периоду појављују се јачање здравственог потенцијала нације, финансијка одрживост, доступност здравствене заштите, демографски трендови и постављање пацијената у центар здравствене заштите.

Реформа система здравствене заштите у Србији треба да доведе до побољшања здравствног стања становништва и повећање могућности избора како за кориснике тако и за даваоце услуга у здравству.
                                                                                                               Извор: Кућа добрих вести