БЕОГРАД – Данас се у Србији и у свету обележава Међународни дан деце оболеле од малигних болести са циљем да се укаже на проблеме са којима се суочавају оболела деца и њихове породице, као и цело друштво у обезбеђивању адекватног лечења, непходности психолошке, моралне и сваке друге подршке.У лечењу малигних болести код деце је најважнија рана дијагностика, а касније у лечењу психолошка подршка родитељима и деци, што Србији недостаје.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић-Батут“ током прошле године у Србији је од малигних болести оболело 339 малишана, стопа преживљавања је 65 до 70 одсто, док је у земљама због раног откривања и лечења на време виша од 80 одсто.
Ове године 15. Фебруар се обележава под слоганом „Буди свој ниси број“, а организатори желе да пошаљу поруку родитељима, здравственим радницима као и оболелој деци да се само здруженим снагама могу изборити са овом опаком болешћу.
Глобални здравствени проблем
Малигне болести су један од главних глобалних здравствених проблема.
Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика малигног тумора, а око 90.000 деце умре од рака.
Малигне болести код деце и адолесцената чине 1 - 4 одсто свих карцинома у свету и овај се проценат креће од 0 - 5 одсто у Европи до 4 - 8 одсто у Африци, углавном због разлика у старосној структури и очекиване дужине трајања живота на рођењу.
Оно што је чињеница је да сваке године, једно до двоје деце на 10.000 оболи од малигне болести и да скоро 100. 000 деце умре од рака пре него што напуни 15 година, а више од 90 одсто њих је у земљама са ограниченим ресурсима.
У развијеним земљама света просечна годишња учесталост малигних тумора је 165 на 1.000.000 особа млађих од 19 година, што чини 1 одсто свих малигних болести у општој популацији.
Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста од 0 до 14 година, одмах иза повреда.
Извор: Кућа добрих вести/Институт за јавно здравље "Милан Јовановић-Батут"
