„Већ сада је ситуација у Суботици боља, него пре пет година. Суботички ИТ кластер је од 2015. окупио преко 20 ИТ фирми и то је други најактивнији кластер после Новог Сада. Сама чињеница да у Суботици има толико ИТ фирми је за неке и изненађење, а толики број ИТ фирми захтева и доста ИТ кадра, с обзиром да су компаније успешне и стално шире своје тимове”, објашњава за Стартит Дневник Жељко Црњаковић који је на челу Инфостудхуб центра у Суботици.

Предности живота у Суботици

Управо су Инфостуд Групу, једну од најпознатијих ИТ компанија у Србији, основали Суботичани и она је део новоосноване организације. Њихова најновија реклама у којој траже програмере је изазвала бројне реакције на друштвеним мрежама, а између осталог је говорила и о предностима живота управо у овом малом граду на северу земље.

„У Суботици су јефтинији услови живота, а време се троши много економичније. Свуда стижете за десетак минута и не може да вас успори гужва на Бранквом мосту, знате да ћете на време стићи тамо где сте кренули. Истовремено, Суботица јесте довољно велика да има своје како културне, тако и забавне активности, и све остало што може да понуди као добар град за живот. Оно што је идеја јесте да он сада постаје и добро окружење за ИТ.”

Готово све тамошње ИТ фирме су покренули Суботичани, мада има неколико испостава компанија из других градова. Ту је рецимо и Ауџалитy, који је покренуо Џорџ Сафелдт из Шветске, а како је за Блиц рекао, имао је јасан циљ зашто то чини.

„Овде смо да нађемо ИТ стручњаке, да развијамо услове за њихов дугорочни план рада и живота. Многе велике организације воле да сместе своје стручњаке у окружење које је мирно и хармонично. Овде је велики потенцијал.”

Образовање

Што се образовања тиче, према речима Црњаковића, тамошњи факултети могу да произведу много више кадра, него што имају бруцоша. Висока школа струковних студија се добро специјализовала у ИТ областима. Уз њих постоји и Економски факултет, који има смер за пословну информатику.

„Економски факултет има озбиљну причу с информатиком већ неколико година, стално се модернизују, уводе науку о подацима. Имају озбиљан програм, али је доживео велики пад уписа студената. Такође је између средњих школа и ИТ компанија договорена пракса кроз дуално образовање”, каже Црњаковић.

Планови

Оно што је план да се уради у наредних десет година, јесте да се Суботица изгради као центар са препознатљивом ИТ експертизом, да се развија као конгресни ИТ центар, да има здраво животно оркужење и освоји „биг тицкет”. Тим путем децентрализације иду и бројне европске државе, у којима су управо мали градови, постали ИТ центри, објашњав Бранимир Гајић, директор „Инфостуд групе”.

„Ово је процес, сада почиње тек припрема. Почетак тренда је ту, али они градови и ИТ заједнице које се припреме за то имаће већу шансу да добију већи процват наредних година. Верујемо да бољи квалитет приватног живота, који сви овде можемо да имамо, утиче на бољи квалитет пословног живота.”

Пример за то можемо наћи и у Србији, тачније Зрењанину, који је пре неколико година донео стратегију за подршку развоја ИТ сектора и почео је да се брендира као град сутрашњице.

Извор: Стартит