- Доброта је оно што глуви чују, слепи виде, а слабом користи - каже стара пословица.
И за добро и за лоше у животу криви смо сами: Мудра прича
Доброту разумеју и човек и животиње, али не знају једнако сви да је цене.
Постоји једна стара јеврејска прича о старцу и киши која најбоље описује однос према доброти:
- Старац је узгајао пшеницу у пољу и сваки пут када би киша почела да пада био је захвалан што не мора да носи воду са реке и залива пшеницу. Али што је киша више падала, старац је све мање примећивао ту доброту од Бога и све мање је захваљивао на њој. Када је почела суша и киша престала да пада, старац се наљутио на Бога вичући "Где си сада када си толико потребан?".
Уместо да оде до реке и донесе воду за пшеницу, старац је почео да чека помоћ с неба док се читаво време љутио на Бога.
Док се он љутио и чекао да доброта дође сама од себе, пшеница се осушила. Старац је увек мислио да је за то крив Бог, никако он.
Прво правило за љубазне људе који не желе да се њихова доброта узима "здраво за готово" је: доброту делите мудро. Доброта је снага.
Чак и ако желите, никако не "расипајте" доброту на свакога, иначе ће се свако добро дело до вас подразумевати као нормално и обавезно.
Извор: Кућа добрих вести/Директно

Стара јеврејска прича о старцу и киши подсећа на једноставно животно правило.
