Кућа Добрих Вести

Login

Пејпал за 50 одсто повећао број пошиљака из иностранства

Оцените овај чланак
(3 гласова)

pejpallllБЕОГРАД - Најновији подаци показују да је електронска трговина у замаху и да милион људи у Србији купује преко интернета.

Долазак Пејпала (Pay pal) на тржиште Србије драматично је повећао број пошиљака које пролазе кроз наш царински и поштански систем.
„Стално се повећава број пакета, а само у последњих пар месеци забележен је раст пошиљака од 50 одсто“, изјавио је јуче Веселин Милошевић из Управе царине, говорећи на панелу о царинској политици и електронској трговини у Србији, у организацији Данас конференс центра.
Према његовим речима, у царинарници Ниш у протеклих шест месеци, односно од априла до краја септембра, оцарињено је 5.726 пошиљака које су плаћене преко Пејпала, што представља раст од 60 процената у односу на исти период прошле године. Укупна вредност ових пошиљака је била већа од 20 милиона динара.
“То је око 3.500 динара по пошиљци или тридесетак евра, што је и уобичајена вредност за целу Србију“, предочио је Милошевић.
Он је дао и податке за новосадску царинарницу у којој су у истом периоду оцарињена 15.533 пакета купљена преко Пејпала, за које су примаоци платили дажбине у износу од 10,5 милиона динара. Од тога се 10 милиона односи само на ПДВ, а само пола милиона на царину. То значи да огромна већина, око 95 одсто пошиљака, не прелази вредност од 50 евра. Сви пакети до те вредности ослобођени су плаћања царине, али не и ПДВ-а, док се на скупље пошиљке плаћа и царина и порез.
„У истом периоду прошле године плаћено је само 3,5 милиона динара дажбина на пошиљке оцарињене у Новом Саду, што значи да је ове године промет три пута већи“, рекао је Милошевић.

Боља организација посла у Управи царина

Према његовим речима, Управа царина је потпуно спремно дочекала долазак Пејпала у Србију, па је у договору са Поштом Србије промењена организација посла и уведен сменски рад како не би дошло до кашњења у испоруци због повећаног броја пошиљака.
Бојана Николић из ПТТ-а је навела да ће у Европској унији (ЕУ) тржиште електронске трговине достићи обим од 6,8 милијарди евра, што представља раст од 75 одсто у односу на тренутну ситуацију. До тада ће удео пакетског саобраћаја који потиче од трговине обављене преко интернета у укупном броју пакета који се шаљу поштом достићи 30 одсто.
„Према плану ЕУ, до 2015. ће 50 одсто грађана Уније куповати робу преко интернета, 20 одсто ће је набављати из иностранства, а 33 процента малих и средњих предузећа ће своју робу продавати онлајн.

Према подацима Завода за статистику, у Србији интернет користи 55,8 одсто грађана, а скоро милион њих је већ куповало робу и плаћало услуге преко интернета. То је раст од 300.000 људи за само годину дана, па је учешће електронске трговине у укупној трговини у Србији достигло 10 одсто“, рекла је Николићева.

Том расту је, како је навела, допринело и то што је држава подигла лимит за царињење робе са 20 на 50 евра, као и то што је дошао Пејпал, „али и то што је Пошта увела своју услугу Пост експорт“. У питању је услуга којом Пошта омогућава малим и средњим предузећима једноставнији и јефтинији поступак извоза робе, „за који сада треба попунити један образац, а не седам, као што је било раније. Пост експорт се може користити за извоз робе у вредности до 1.000 евра по једној пошиљци и ту услугу за сада користи око 300 малих привредника.

                                                                                                               Извор:Кућа добрих вести/ дневни лист Данас


Последњи пут измењено петак, 18 октобар 2013 12:55
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија