Шта то заправо значи?
Портали са отвореним подацима су интернет сајтови дизајнирани тако да корисницима олакшају претрагу података доступних за поновну употребу. Попут библиотекарских каталога, они садрже евиденције о скуповима отворених података, који су најчешће у форми сирових нумеричких податка, а не текстуалних докумената. Међутим, специфична врста претраге на сајту, омогућава лако проналажење тражених сетова података.
Интерфејси за програмирање апликација (Application Programming Interfaces (APIs)) су такође често доступни на овим порталима, и нуде директан и аутоматски приступ подацима за израду апликација.
Опен дата портали важан су део сваке иницијативе за отварање података, јер омогућавају једноставан приступ. Такође, могу да послуже и као катализатор за стварање бољих и квалитетнијих података.
За јавне управе које су се обавезала или су вољне да отворе своје податке, ови портали нуде велику предност. Они податке објављују за најширу јавност и тако искључују потребу за упућивањем или разматрањем појединачни захтева за приступ подацима.
Своје портале са отвореним подацима најчешће имају јавне управе у Европи, на националном и локалном нивоу, јер продукују и објављују јако велики број различитих сетова података. Међутим, све већи број компаније отвара неке од својих података и чине их доступнима за програмере.
Нова ера новинарства – медији и отворени подаци
Велики број бесплатних и масовних друштвених мрежа, учинио је да данас готово свако може да објављује информације – и буде медији. Доступност података и бесплатних алата утицали су да се значајно прошири круг људи који могу да анализирају, презентују и објављују информације.
Истовремено и новинарство је прошло кроз велику трансформацију. Не тако давно једини начин да нека велика медијска кућа објави вашу причу, био је након година напорног волонтирања, рада и чекања да вас неко примети. Та времена у којима новинар може да се искључи и изолује од света, како би се посветио писању добре приче, одавно су прошла.
Данас, живимо у ери отворених медија – новинари који приче могу да објављују на интернету, стварају снажније и боље извештаје. Читаоци реагују на њихове вести и коментаришу их. Тако постају својеврсни ко-аутори. Они утичу и обликују онлине приче својим коментарима, што је темељ отвореног новинарства. Кроз принцип интерактивности, ангажовања и укључивања публике, и сами медији се развијају и унапређују.
Истраживање отворених података државе
Отворено новинарство почива на отвореним, јавним и доступним подацима. Већ готово десет година постоји тренд да државе широм света покрећу националне портале и на њима објављују своје податке – били они добри или лоши, повољни или неповољни по државу.
Међутим, постојање државних портала са отвореним подацима, не зачи аутоматски и потпуну слободу информисања – чак и и Бахраин и Саудијска арабија имају нацијалне портале са отвореним подацима…
Овде наступа новинарство – откривајући и истражујући податке државних институција, новинари могу да тестирају њихову тачност, укрштају их са другим подацимада, и на основу тога објаве вести које нам откривају нешто ново. Важно је да медији превазиђу коришћење простих статистика као што су број читаоца или ритвитова, и да отворене податке користе на начин који подстиче јавне расправе, или доприноси превазилажењу индиферентности и инерције у политичким процесима.
Новинарство засновано на отвореним подацима има потенцијал да утиче на јавну управу и подстакне промене на локалном, националном и глобалном нивоу. Уз пораст информатичке писмености новинара, медији најзад имају способност да грађанима пренесу кључне информације, неопходне за поспешивање транспарентних, демократских процеса.
Како добре „опен дата“ репортаже воде у значајне политичке промене
Истраживање кенијске новинске агенције Internews о расподели средстава за социјалну заштиту, прави је пример како је, уз помоћ проналажења и анализирања отворених података, могуће направити квалитетну медијску репортажу која води у значајне политичке промене.
Њихов извештај о замрзавању финансијске подршке за старија лица и особе са инвалидитетом, испраћен је у свим фазама – од почетка, па до неуспешног договора о систему расподеле новца и накнадном нестанку значајних средстава. Он је подстакао Владу Кеније да се усмери на то питање - ревидира програм и спроведе реформе за развој ефикаснијег, поузданијег и транспарентнијег процеса расподеле средстава.
Како је, нажалост велики број података је и даље затворен, медији могу да помогну на још један важан начин – они могу да буду кључна карика у кампањи за отварање ових података.
Извор: Е-uprava/Кућа добрих вести

БЕОГРАД – Нови портал Владе Србије на који ће у будућности бити постављени сви подаци државних институција почиње са радом 15. октобра, најавио је за београдске медије дирекор 
