Одговоре на ова и друга питања потражиће се у оквиру новог пројекта #ДигиталнаКаријера који Нетокрација Србија организује у Београду, Новом Саду, Суботици, Нишу и Крагујевцу са циљем да студенте завршних година нетехничких факултета упозна са дигиталним вештинама потребним за рад и са будућим послодавцима који су у потрази за новом генерацијом дигиталаца.

Студент сте. Муче вас класични проблеми. Априлски рок све је ближи и питате се да ли сте дали услов да изађете на испит. Паузе између предавања испуњавате лошом кафом и добрим пријатељима од којих ћете многе ускоро називати колегама – и то не само у академском смислу. Међутим, на крају сваког дана остаје оно најважније питање: где ћете започети своју каријеру?

Једно је пак сигурно. Раскорак између „академског“ и „практичног“ никада није био већи. Последња деценија обликовала је наше друштво више него што је читав прошли век. Један iPhone утицао је више на модерну цивилизацију него многи сукоби, а оне највеће и најзначајније промене… оне тек долазе.

Дигитални послови нису само за програмере

Четврта индустријска револуција више не куца само на врата. Она је попут полиције у холивудским филмовима провалила у наш стан и сада долази по нас – били ми спремни или не. Ефекти глобализације и дигитализације вероватно су најуочљивији у модерном радном окружењу. Међутим, упркос чињеници да је развој ИТ и дигиталне индустрије у Србији креирао велики број радних места, један већи број тих места и даље није попуњен. Зашто?

Овде се не говори о програмерима и софтверским инжењерима, већ о дигитал маркетинг менаџерима, пројецт менаџерима, ХР-овцима, е-цоммерце менаџерима, дигитал медиа закупцима, копирајтерима бихејвиоралистима и другим пословима који се готово ексклузивно везују за рад на Интернету – а за које је данас готово немогуће пронаћи кандидате са довољно предзнања о било којој од ових области.

Ко су нови дигиталци који ће попунити празна места у ИТ и дигиталним компанијама?

Један хуманиста, социолог или филолог битни су за развој ИТ индустрије и дигиталне економије колико и један програмер. Звучи смешно? Не бих се сложио, а не би ни инжењери из Гугла и Епла који су студирали историју, новинарство и друге друштвене науке пре него што су завршили у овим компанијама.

И док у медијима све чешће можете прочитати како Србији недостају програмери (те ваљда зато субвенционишемо стране компаније за њихово „запошљавање“.

Извор: Нетокрација/Кућа добрих вести