Амбасада Француске у Србији, Фондација Темпус, Регионална канцеларија за сарадњу младих (RYCO) и Кровна организација младих Србије (КОМС) чији рад је подржало Министарство омладине и спорта кроз пројекат „Млади имају предност 2.0“, организују конференцију у форми три округла стола са циљем да мотивишу актере на локалном нивоу у Србији да се ангажују за младе.

Привредна комора Србије, као чланица Коморског инвестиционог форума Западног Балкана, позвала је компаније да се до 15. септембра пријаве за бесплатно учешће на Дигиталном самиту Западног Балкана који се, у оквиру програма регионалне сарадње, одржава у Подгорици од 11. до 13. октобра 2021.

Привредна комора Србије организује презентацију студије „Потенцијал Западног Балкана за привлачење страних инвестиција у пост-ковид периоду“ која ће се одржати 20. септембра 2021. године у Сали 1 Привредне коморе Србије.

Привредна комора Србије (ПКС), као једна од шест привредних комора у оквиру Коморског инвестиционог форума Западног Балкана (КИФ ЗБ6) приказаће 27. маја у 10 часова презентацију студије „Потенцијал Западног Балкана за привлачење страних инвестиција у пост-ковид периоду“.

Привредна комора Србије као једна од шест привредних комора у оквиру Коморског инвестиционог форума Западног Балкана (КИФ ЗБ6), организује сутра инфо дан "Западни Балкан и Србија: имплементација Акционог плана за Заједничко регионално тржиште - користи и изазови".

“Грађани Западног Балкана би, ако Европски парламент након овонедељне расправе, прихвати предлог Еврокоморе, током короне могли да путују, послом и приватно, у Европску унију као и сви Европљани – са дигиталним зеленим сертификатима, којим би биле признате све сигурне и ефикасне вакцине”, изјавио је Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије и коопредседавајући Одбору Еврокоморе за јединствено тржиште.

Министарство   спољних   послова   Јапана   (МОФА)   је,   у   сарадњи   са   Регионалном канцеларијом за сарадњу младих (RYCO), основало програм размене младих под називом »Западни Балкан среће Јапан –Мост у будућност«.

Европска Унија и Савет Европе покренуле су данас кампању против говора мржње на Западном Балкану под називом - „Блокирај мржњу. Подели љубав.“

Одбор немачке привреде за источну Европу, у сарадњи са Савезним министарством за економску сарадњу и развој, Немачким друштвом за међународну сарадњу (ГИЗ) и Фондацијом Зоран Ђинђић, расписао је конкурс за Програм стипендија немачке привреде за земље Западног Балкана.

Привредне коморе свих шест западнобалканских економија, чланице Коморског инвестиционог форума, данас су, у заједничком писму премијерима, позвале владе Западног Балкана да, у условима пооштрених епидемиолошких мера због корона вируса, постигну заједнички споразум којим ће, по угледу на “зелене коридоре” за робу, успоставити “зелене линије” за неометано кретање привредника и њихових радника који због послова морају да путују и бораве у другим земљама региона.

“Циљ нам је да олакшамо међусобно пословање наших компанија, смањимо им трошкове и омогућимо да и током пандемије, на време неометано реализују своје пословне активности у региону и испуне уговорене обавезе, због којих не само власници и менаџери већ и запослени у у њиховим компанијама морају да путују и привремено бораве у другим земљама региона”, каже Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије и Коморског инвестиционог форума Западног Балкана.

Због тога су председници привредних комора, чланица заједничке регионалне коморе, у име око 350.000 компанија које заступају, предложили владама да заједничким споразумом и пратећим протоколима утврде уједначена и поједностављења правила и процедуре, важеће у целом региону, које ће регулисати сва питања везана за путовање преко граница и боравак привредника и њихових радника, инжењера и других запослених, које, због обављања послова, компаније упућују у остале земље Западног Балкана.

То, напомиње Чадеж, није позив да се привредници и њихове запослени изузму, да не поштују заштитне мере за спречавање уношења и ширења коронавируса које су европске па и земље региона увеле и које ће са поогоршањем ситуације вероватно пооштравати, већ да се нађе начин да кроз то пролазе лакше и брже.

“Привреди је у интересу да се епидемиолошка ситуација не погорша, већ да се смири, да се не понови карантин с пролећа. Као што је свима јасно да и током здравствене кризе привреда мора да функционише. Отуда и наш позив, да се и у овим условима, обезбеди неометано пословање, прописивањем уједначених и предвидивих правила и поједностављених и убрзаних процедура, како би се отклонили проблеми са којима се сада компаније суочавају и омогућило њиховим људима када то потребе посла налажу, да лакше пређу границе, по доласку у другу земљу што пре обаве послове због кога су отпутовали и врате се назад”, објашњава Чадеж.

Компаније из свих западнобалканских економија региона, подсећа председник КИФ-а, свакодневно сарађују, имају своје или заједничке фирме, улагања и послове, основале су представништва или канцеларије у другим деловима региона у којима су уговориле послове, изводе радове, реализују пројекте, спроводе редовно одржавање већ изграђених објеката…

То повремено, на одређено време, захтева одлазак или боравак у другој земљи не само власника и менаџера компанија, већ и запослених – од производних и грађевинских радника, монтера, пројектаната, инжењера, оних који раде на одржавању објеката и опреме, све до административних службеника, рецимо из правног или финансијског сектора, матичне компаније. “Мере које су тренутно на снази у свим земљама Западног Балкана ограничавају, из разумљивих разлога, слободно кретање држављана других земаља Западног Балкана преко националних граница, али и отежавају и поскупљују пословање, онемогућавају ефикасну организацију пословних активности на начин на који то потребе посла захтевају и чак доводе у питање реализацију уговорених обавеза“, упозорава Чадеж.

Уз то, каже, ограничења и формални захтеви се мењају готово свакодневно што додатно отежава ситуацију и ионако неизвесно пословање, чини још неизвеснијим.

Потребу да се пропишу посебна правила и процедура за привреду, јединствена у целом региону, који би, уз поштовање епидемиолошких мера, олакшале пословање и убрзале кретање привредника и њихових радника, Чадеж илустрије конкретним примерима из праксе: “Ако компанија, рецимо из Србије, пошаље радника у Црну Гору или Албанију и обратно, или из Македоније у БИХ да у другој држави обави неки посао од дан - два и ако он прво мора у десетодневни или двонедељни карантин, то озбиљно ограничава пословање и ствара додатне трошкове привредницима. Да не говорим о ургентним ситуацијама у којима фирма из једне земље у другој мора хитно да отклони неки квар на постројењу, због којег је обустављена производња и који можда угрожава и безбедност људи или да у уговореним роковима монтира опрему од које зависи завршетак неког инвестиционог пројекта или испорука уговорених количина робе партнерима на трећим тржиштима”.    

Извор: Кућа добрих вести/ПКС