Кућа Добрих Вести

Login

Какве су ти емоције, такав ти је живот

Оцените овај чланак
(1 Глас)

DNKdfdfdfdfdfВећ смо знали да наше мисли и емоције обликују начин на који доживљавамо свет око нас. Оно што нам можда није очигледно на први поглед је то да и наше емоције обликују нашу физичку стварност.

 

У наставку можете да прочитате до којих закључака су дошли научници који су се бавили овом темом.

 

Пре пар година, три различита тима научника су урадила три различита експеримента независно једни од других, употребљавајући ДНК добровољних донора. А онда је четврти тим повезао закључке и дошао до занимљивих увида.

 

У првом експерименту са HaerthMaht institute, узета је ДНК од испитаника, запечаћена у контејнер и стављена у другу просторију. Научници су испитаника изложили различитим стимулусима који су код њега проузроковали одговарајуће емоције. Догодило се да је његова ДНК у другој соби реаговала. На негативне емоције ДНК се затегла, а на позитивне емоције, завојнице ДНК су се опустиле. Научници су закључили да “људске емоције производе ефекте који пркосе конвенционалним законима физике”.

 

У другом експерименту, група научника је узела од донора леукоците (бела крвна зрнца) и сместила их у једну просторију, у коморе у којима су могли да мере струјне промене на њима. Донор је смештен у другу просторију. Научници су му пуштали различите видео клипове који су код њега проузроковали различите емоције. Реакције и донора и леукоцита су биле потпуно идентичне по јачини и појављивале су се у исто време, без икакве задршке.

 

Када су емоционалне осцилације донора биле у свом максимуму или минимуму, истовремено су код ДНК биле измерене максималне и минималне вредности.

 

Научници су желели да виде колико далеко могу да одвоје донора и његову ДНК и још увек добију исти респонс. Раздвојили су их на 50 миља (80,5 км). Респонс је још увек био идентичан: реакције су се појављивале истовремено, без кашњења, и биле су истог интензитета.

 

Закључак је био да донор и његова ДНК међусобно комуницирају ван простора и времена.

 

У трећем експерименту који је водио др Владимир Попонин, научници су приметили утицај ДНК на наш физички свет. Фотони, елементарне честице које чине свет око нас, посматрани су у вакууму. Нјихове иницијалне локације биле су сасвим насумичне.

 

Затим је људски ДНК смештен у вакуум. Оно што је потом уочено је да фотони више нису били насумично распоређени, већ су били груписани тако да представљају тачну геометрију ДНК.

 

Истраживачи су схватили да људски ДНК експлицитно одређује понашање фотона који стварају свет око нас.

 

Логични закључак који су научници извели из ових студија је:

 

Када наше емоције утичу на нашу ДНК, а наша ДНК обликује свет око нас, наше емоције буквално и директно стварају, мењају и одржавају свет око нас.

И поврх тога: ако је наша ДНК у нашој деци, наше емоције такође утичу и на њих.

Пошто знамо да ми сами можемо да бирамо и креирамо своје емоције, добро би било да их свесно бирамо.

 

На пример:

 

Можемо да се концентришемо на добре ствари. Ово није прича о позитивном размишљању јер оно само за себе може да вас закопа (о томе смо писали раније). Када нам не иде баш све како смо планирали, уместо да се нервирамо због тога, можемо да се фокусирамо на ствари које нам изазивају добре емоције. То не значи да треба да побегнемо од нежељене ситуације коју треба да решимо. Једно друго не искључује.

 

Уместо да гунђамо што пада киша, можемо да будемо задовољни због тога што нећемо морати да заливамо башту. У реду, немамо сви башту, али пронађите вама блиску аналогију.

 

Ако нас неко иритира, можемо да изаберемо да се фокусирамо на његове/њене особине које нам се допадају.

 

Читање и гледање вести је свакако упутно елиминисати из дневне рутине. У вестима се ретко кад пише о добрим стварима. Пише се углавном о лошим јер нам оне привлаче пажњу, а лоше вести нам стварају лоше емоције. Можете свесно да одлучите да избаците читање вести из свог дневног распореда и да се фокусирате на оне ствари на које можете да утичете. Самим тим што гледамо или читамо лоше вести или поклањамо своје време токсичним људима, ми дозвољавамо негативности да улази у наш систем.

 

Исто важи и за бригу. Нама је културолошки одређено да се бринемо. Али брига ти одузима време и енергију и не води те никуд. Као да возиш бицикл коме фали ланац. Или стави ланац и реши ситуацију због које се бринеш или престани да вртиш педале узалуд.

 

Не дозволите да вам други контролишу живот тако што ће њихово мишљење или интерпретација њиховог понашања утицати на то како се осећате. Ако вас неко не поздрави на улици, можете то да интерпретирате као да вас игнорише. Од тога ћете направити себи причу да је особа уображена, ви нисте довољно интересантни и ко зна шта још, што ће учинити да се лоше осећате. Но, нико није газда ваших емоција до вас самих. Једина особа која може да вас повреди сте ви сами, и то тиме што ћете овај догађај тако интерпретирати. У овом примеру, једино што треба да урадите је да констатујете да је особа била удубљена у своје мисли и да наставите својим путем.

 

Наравно да може да се догоди да упаднемо у негативну спиралу, али чим то приметимо – а што пре то боље – можемо да се вратимо на свесно креирање мисли и емоција. Један од начина који у огромном броју ситуација помаже је слушање омиљене музике.

 

Наравоученије:

 

Уместо да се пунимо спољашњом негативношћу, ми можемо позитивно да утичемо и на себе и на своје окружење. Због тога је неопходно да свесно пунимо свој ум реалним позитивним стварима проистеклим из наше промењене перцепције, избора на оно на шта ћемо да се фокусирамо и мисли и емоција које свесно креирамо.

 

Извор: Кућа добрих вести/Креирање успеха


Последњи пут измењено четвртак, 31 октобар 2019 12:03

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија