У свету се обележава Међународни дан среће који су пре три године установиле УН, а тај дан ове године пада и на први дан пролећа.

Генерална скупштина УН усвојила је 28. јуна 2012. године резолуцију којом је прогласила 20. март Међународним даном среће за шта је гласало свих 193 земаља чланица.

Такође, пре десетак дана Уједињене нације су прогласиле и певача Фарела Вилијамса за амбасадора за срећу.

Циљ је да се „повећа свест о важности потраге за срећом и добробити становника у свету“ с обзиром на то да је „потрага за срећом основни људски циљ“, пише у резолуцији.

У резолуцији се препоручује „правилан и уравнотежен привредни раст заснован на одрживом развоју, искорењивању сиромаштва и подстицању среће и благостања свих народа“, а земље чланице УН позивају се да раде на подизању свести о важности среће.

Идеја о проглашењу Међународног дана среће потекла је од представника УН у Бутану. На Хималајима је 70-их година уведена мера националног благостања која се није мерила у материјалним богатствима него у осећају среће у народу, позната као „бруто национална срећа“.

Финска је четврту годину заредом проглашена најсретнијим мјестом на свету, у извјештају УН.

На другом је месту Данска, затим Швицарска, Исланд и Холандија. Нови Зеланд је опет био једина неевропска држава међу првих 10. Подаци истраживача аналитике Галлуп затражили су од људи у 149 земаља да оцијене властиту срећу. Укључене су и мере укључујући социјалну подршку, личну слободу, бруто домаћи производ (БДП) и нивое корупције.

Земља која се сматрала најнесретнијом на свету био је Афганистан, а слиједили су га Лесото, Боцвана, Руанда и Зимбабве. Аутори извјештаја рекли су да је “значајно већа учесталост негативних емоција” у нешто више од трећине земаља, вјеројатно указујући на ефекте пандемије. Међутим, ствари су се поправиле за 22 земље.

Неколико азијских земаља је прошло боље него што је било на прошлогодишњој листи, док се Кина са 94. помакнула на 84. место.

Извор: Кућа добрих вести