Област музејске делатности до сада није била регулисана посебним законом, већ Законом о културним добрима из 1994. године, тако да ће ова важна област први пут бити дефинисана специјализованим законом. Доношење закона је кључни услов системског приступа и уређења области заштите покретних културних добара – музејске грађе на свеобухватан и сврсисходан начин.

Циљ закона је системско унапређење области кроз јачање музејских установа и приближавање европској пракси увођењем најсавременијих музеолошких стандарда, од прописаних услова за оснивање, чувања, проучавање, заштиту и представљање баштине.

Успостављањем квалитетне и стабилне музејске мреже Србије, повезивањем институција и подстицањем едукације музејских стручњака биће створени услови за унапређење читаве музејске струке у Србији.

Доношењем овог закона ствара се правна основа која ће обезбедити потпуну заштиту и очување музејске грађе као покретних културних добара на јединствен начин. Предлог закона дефинише обавезе музеја и оснивача музеја, побољшање услова за рад музеја како би могли да се пуним капацитетом посвете заштити покретних културних добара и регулише централне и матичне функције музеја.

Владa je донела и Одлуку о проглашавању старе и ретке библиотечке грађе за културно добро од изузетног значаја.

Овом одлуком, 720 старих рукописних и штампаних књига насталих у периоду од 15. до 19. века, добило је највећу катогоризацију у погледу заштите. На овај начин биће створени услови за њихову потпунију правну и техничку заштиту (конзервација, рестаурације, микрофилмовање), за даље проучавање и објављивање резултата тих истраживања, као и за приређивање фототипских издања највреднијих дела.

Ова одлука биће упућена Народној скупштини Републике Србије, која проглашава културна добра од изузетног значаја.

Извор: Министарство културе