Кућа Добрих Вести

Login

"Венера у крзну" или "игре доминације"

Оцените овај чланак
(2 гласова)

veneraplakattttttНа сцени београдског позоришта “Вук”, пред публиком жељном нових позоришних активности, недавно је одржана премијера драме “Венера у крзну” Дејвида Ајвса, у режији Татјане Мандић Ригонат. Премијера у време док још увек траје епидемија Ковид 19, када су припреме морале пролазити кроз посебне захтеве и изазове, свакако је подухват вредан пажње и поштовања.

 

Двоје сјајних протагониста, Катарина Марковић у улози глумице Ванде Џордан и Милутин Милошевић у улози редитеља Томаса Новачека, без тренутка паузе, јер других улога у овој занимљивој драми и нема, изнели су представу буквално у једном даху, на задовољство публике која је до последњег трена, са великом пажњом пратила представу.

 

Мушко - женски односи, комплексни и сложени на много нивоа, од биолошких до емотивних, социолошких и психолошких, у светлу вековних “игара доминације” мушкараца и следствене одбране жена које су развиле високо манипулативне пориве, окосница су ове драме, која се пред нама обрела у тренутку када се и у 21. веку као друштво суочавамо са јаком темом побуне жена у потрази за рекомпоновањем друштвене моћи.

Прича која се одвија на сцени, упркос јаког сексизма, није порно, она има и све елементе љубавне драме. Пред нама је прича о Венери и Дионису, Венера има своју женску магију, Дионис своју снажну мушку вољу и моћ која из ње произилази. Сучељавањем два поларитета, која чине саму суштвину животне енергије коју су Грци означилили као Ерос, изнова се преиспитују и остају и данас енигма као и сам живот.

 

Драма на свом врхунцу слави креативност жене, са много скривених лица, оличене у лику Венере или Афродите, на другој страни велича страст, истрајност и жудњу мушкараца за доминацијом, за потчињавањем жена, али и исмева псеудо каноне којима се у име слободе манипулише слободом и жене и мушкарца.

 

Аутор драме Дејвид Ајвс био је инспирисан истоименим романом Захер Мазоха из 19.века, Тешка тема мушко - женских односа никада није расплетена, а 21. век је више него јасно обележен побуном жена због злоупотребе позиција и моћи мушкараца, који се тога не одричу, али и жене више на традиционалне улоге које јој се нуде, више не пристаје па ће ова јака тема и даље бити у жижи пажње.

 

Занимљиво је да је роман Захера Мазоха “Венера у крзну”, инспирисао Франца Кафку да напише роман “Преображај”, а драма Дејвида Ајвса испирисала је Романа Поланског да по њој 2013. г сними филм као сатиру о сексизму.

 

Српска верзија ове драме, с обзиром на бурне догађаје последњих дана, и код нас је више него актуелна.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Зорица Д. Марковић

Новинар ТАНЈУГ-а, у време када је државна новинска агенција била у светском врху по поузданости, брзини и професионалним стандардима. У сјајном окружењу великих ауторитета, имена која су ушла у историју српског новинарства, правом попришту духа, годинама ,,пекла", занат и научила најважније – нема краја, на себи се ради до краја живота, учиш док си жив. У таквом Танјуг-у прошла сам готово све редакције, последњих десетак година пратила сам здравство и екологију.
У време распада бивше Југославије, када је Танјуг постао партијско оруђе, напустила сам ту кућу, желећи да памтим само оно што је било добро у њој. Готово деценију потом провела сам у, тада тек рођеној новини, БЛИЦ-у. Млада новина, тим пун заноса и ентузијазма правио је нешто чега до тада није било на домаћем тржишту информисања. Радозналост ме је одвела из Блица, а као коаутор сценарија у сарадњи са редакцијом Научно-образовном програма РТС-а пуне две године радила сам на реализацији серије ,,Здравствени водич" од 22 епизоде, свака у трајању од по 30 минута, без реклама и тзв ,,сече". Ова серија доживела је више реприза и приказивања и на другим тв кућама широм бивше Југославије.
Добар део времена провела сам у невладином сектору, водећи удружење Клуб Здравље које се залагало за доношење Закона о заштити права пацијената и у томе и успело. Закон је усвојен у априлу 2013. године. Ратификацију Декларације из Овиједа, која регулише клиничка истраживања лекова и учешће пацијената у тим истраживањима, на иницијативу Клуба Здравље, Скупштина Србије спровела је 2011.године. Годину дана провела сам на месту директора Медија центра Клиничког центра Србије.
Сарађивала сам са великм бројем новина, часописа, недељника, магазина: Политика, Дневник, Вијести, НИН, Глас осигураника, амерички лист Србобран, јапански DIAMOND, црногорски ДАН, DINERS магазин, NEWS магазин, Геополитика, ревија ТРАГ, ревија 92, сајтове NSPM....
Рођена у Београду (08.06.1948), где сам похађала и завршила све школе, од основне ,,Браћа Рибар" ( данас ,,Краља Петра I") , преко чувене Прве београдске гимназије до Медицинског факултета. У новинарству сам се обрела стицајем неких животних околности, заволела тај посао и остала заувек. Поносна сам мама једног сина и своје ћерке, бака две дивне унуке. Музика и природа су моја велика љубав. Никада нисам престала да се дружим са планинарима, дугогодишњи сам члан ПД Победа, пасионирани трагач за неосвојеним даљинама, планинама, рекама, сваке године обавезно се дружим са пријатељима на неком рафтингу. Певање и музика ме испуњавају од ране младости, певала сам у КУД ЛОЛА, а након вишегодишње паузе обновила певање у КУД Ђока Павловић, потом у хору Браћа Барух. Сада певам у дивној земунској дружини, хору ОДЈЕК.
Мој сан да пишем само о добрим и племенитим стварима, надам се, моћиће да се реализује у сарадњи са кућом ДОБРИХ ВЕСТИ, где сам се поново срела са мојим драгим колегама из оног негдашњег Танјуга, из времена када је то била кућа за поштовање.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија