Тим поводом од 24. маја 2021. године у Библиотеци је отворена изложба Књигохранилиште Универзитета у Београду: почеци.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ свечано је отворена 24. маја 1926. године, на Дан Св. Ћирила и Методија. Тиме је означен успешан завршетак дугог и замршеног процеса који је покренут 1921. године, када је почела градња прве библиотечке зграде у Србији.

Универзитетска библиотека настала је као резултат свести о нужности постојања једне опште библиотеке поред специјалних, факултетских и семинарских, ради организовања и унапређења научног и наставног рада на Универзитету. За остварење тог наума заслужни су многи угледни људи у земљи и иностранству који су допринели да та мисија, која је наилазила на многобројне препреке, буде успешна.

Ова изложба са пратећим каталогом посвећена је људима који су били довољно далековиди, упорни и устрајни да замисао доведу до њеног испуњења. Изложба подсећа на велики дар Карнегијеве фондације, чији је оснивач, амерички индустријалац Ендру Карнеги, помогао да се у свету обнови или изгради скоро 3000 библиотека, међу њима и Универзитетска библиотека у Београду; подсећа, затим, на Славка и Мејбел Грујић, захваљујући чијем залагању је Фондација одлучила да издвоји значајан део средстава за Београдски универзитет, на архитекте и професоре Техничког факултета Николу Несторовића и Драгутина Ђорђевића који су израдили пројекат Библиотеке, најзад, на професоре Универзитета, Павла Поповића, Александра Белића и Веселина Чајкановића, који су чинили комисију која је именовала првог библиотекара ове установе, првог управника Универзитетске библиотеке – Уроша Џонића.

Изложба је највише посвећена управо Џонићу, професору књижевности, писцу, критичару, преводиоцу, уреднику, библиографу, који је тада улагао велики труд да пут до књигохранилишта Универзитета у Београду, трновит и вијугав, буде прокрчен. Поставка се посебно задржава и на Павлу Поповићу, професору Универзитета и ректору, првом председнику Библиотечког одбора, који је одлично разумео колики утицај имају библиотеке на развој науке једне земље. Својим ауторитетом помогао је да Београд једну такву институцију и добије.

На изложби се први пут представљају писма која је 1928. године Урош Џонић слао из Лајпцига колегиници Милици Војиновић, која га је мењала на челу установе у Београду. Џонић је у Лајпцигу организовао и спроводио набавку књига из средстава репарације за потребе библиотека у Србији, нарочито за Универзитетску библиотеку. Мада формално излазе из временског оквира који је изложбом и каталогом обухваћен, ова писма из Архиве Универзитетске библиотеке су посебан куриозитет, као непосредна сведочанства о преданости и труду Џонића у његовој свакодневној борби да обогати фонд Библиотеке, да одржи и унапреди њен рад.

Пре отварања Библиотеке у мају 1926. године, у њеном холу је постављена биста дародавца Ендруа Карнегија и изнад ње натпис по којем је ова изложба добила име:

Знано буди да ово Књигохранилиште постаде и основа се као плод благородне мисли и племенита дара Карнегијеве задужбине и да извољењем Бога би отворено 24. маја 1926.“

Извор: Кућа добрих вести