Свечана премијера заказана је за 19.30 у Комбанк дворани и у 20.30 у биоскопу Синеплeкс Галерија Београд.

Након обе пројекције, екипа филма и глумци ће се поклонити пред публиком.

Редитељ Милутин Петровић говорио је о сценаристи филма Војиславу Нановићу: „Године 1989. изашла је књига Војислав Нановић – пионир југословенског филма коју је написала моја генерација. Ми смо сви били претходних неколико година опседнути открићем Воје Нановића, и не само њега, већ и целе послератне кинематографије која је, због велике фрке око Црног таласа и приче са модернизмом, некако скренута. У читавој тој причи око њега, нисмо сазнали где је сценарио који је он писао седамдесетих година и ту је остала рупа у књизи. Када сам га пронашао и кренуо да читам, схватио сам да је више него релевантно да се реализује, ако је икако могуће.“

Снежана ван Хаувелинген, продуценткиња филма, о његовом настанку је рекла: „До самог краја нисмо знали да ли ћемо успети да реализујемо овај пројекат. Милутин јесте нашао сценарио, али мислим да је пројекат нашао нас и да нам је на неки начин био суђен. Ми смо пет година покушавали да скупимо средства за овај пројекат. Радио телевизија Београд је два пута покушавала да га сними, требало је чак и Жика Павловић да га режира. На крају смо, захваљујући пре свега Филмском центру Србије, Министарству културе Републике Србије, програму МЕДИА фонду Креативне Европе и Делегацији Европске уније у Србији, успели да снимимо филм који је, надам се, вредан Војислава Нановића. Надам се да би он био задовољан оним што смо направили”.

Анђела Јовановић, која је у филму „Нечиста крв – Грех предака” тумачила улогу Ташане, говорила је о својој улози: „Мислим да никоме није лако када игра епоху, зато што је то период у коме нисмо живели и са којим немамо додира. Ми можемо да направимо озбиљно истраживање историјског контекста и друштвених норми, како су људи живели. Тако сам се ја изборила с тим, а Ташанина борба је велика – то је борба за свој живот и егзистенцију. Мислим да је врло храбро од ње што се одлучује на такву борбу. Могла је да цео живот живи како други желе, а она је изабрала да живи како она жели.“

Теодора Драгићевић је о улози Стојне и сарадњи са глумачким партнером Марком Грабежом рекла: „Сарадња је протекла јако лепо и обоје смо ушли отвореног срца у то. Нисмо могли да размишљамо ни о чему другом, само смо били усмерени једно на друго. То је јако важно када је у питању овакав лик и оваква улога, где је најважнија ствар да она воли без остатка, до краја. Сви на сету су били пуни обзира, предивни према нама и пуни разумевања, и није нам уопште било непријатно да снимамо све ове сцене. Предивно је што се ни сценариста ни редитељ нису стидели таквих сцена, а урађене су са мером и укусом.“

Глумац Александар Ристоски, који је тумачио лик Сароша, осврнуо се на процес кастинга и добијања улоге у филму: „За мене је ово био један од најозбиљнијих кастинга које сам имао до сад. Било је неколико кругова и пар улога о којима се разговарало. Онда ме је Милутин у једном тренутку питао шта ми највише лежи. Сарош ми је запао за око и мислио сам да бих њега најбоље одрадио. Уживао сам са Милутином, а и ми се сви знамо са факултета, тако да нисмо морали да се упознајемо него смо одмах кренули, као да ово радимо већ годинама.“

Глумац Никола Вујовић је целу своју улогу одиграо на турском језику, што је био посебан изазов: “Ја играм у представи која се зове Нечиста крв. Када ме је продукција позвала за овај филм, нисам ни питао шта играм. Након неколико дана када ми је стигао текст, схватио сам да је цела улога на турском. Нашли су ми професорку турског, а касније је ту био и спољни сарадник с којим сам радио. Спремао сам 25 дана тај један снимајући дан који смо имали Тим Сејфи и ја, да се не обрукам пред човеком коме је то матерњи језик. Изгрлио ми је на крају и честитао. Био сам поносан.“

Марина Меденица, костимограф, креирала је оригиналне импресивне костиме и о самој припреми, као и раду изјавила: “Свако од нас је прошао свој истраживачки пут, од материјалних, преко писаних до ликовних извора. И све то смо се трудили да уклопимо у визуелни изглед филма, како сценографски, тако и костимографски. Усклађивали смо наравно и карактере ликова са костимима, па ће некима можда најзанимљивији бити Катаринин костим или костима Марка Грабежа, а ја бих по свом темпераменту извдојила костим Парапуте. Било је свакако инспиративно радити 150 ликова и глумаца И вратила бих се да све урадим поново.”

Недим Незировић говорио је о својој улози Јовче: “Велика је одговорности И изазов, али И задовољство бити део ове екипе. Већ сам са овом продукцијом снимао серију КЛАН, а они су ми дали и моју прву улогу. Сви млади глумци су дивно сарађивали заиста И цела екипа. Што се тиче моје улоге, надам се да сам прошао као Роберт Дувал у Куму.”

Дејан Бућин одиграо је улогу Владике, која можда најбоље осликава управо унутрашњу борбу самог лика, као И у делима Боре Станковића: “Како иначе градим своју каријеру у Немачкој, веома сам задовољан да имам прилику да играм И за нашу публику. У лику Владике постоји тај унутрашњи конфликт између његове љубави према Богу и неостварене љубави према Ташани. Морао сам да научим доста о црквеном свету, који је мени иначе непознат, али ме је веома заинтересовало И покушао сам да пренесем што тачнију слику.”

Међу говорницима је била и Јована Станојловић, иначе унука Војислава Нановића, која је овом приликом први пут погледала филм заједно са делом екипе и представницима медија. Станојловић се захвалила целој екипи што је овим великим пројектом отргнула Воју Нановића од заборава и поделила свој први утисак о филму: “МОј први утисак је да је ово дубока анализа ликова коју је прво започео Бора Станковић, а затим пренео и деда Воја. Ради све пре свега о путености, а глумци, сценографија и костими су заиста аутентично урађени. Овим филмом се враћа у фокус не само Воја, већ и историјска тема и овај део наше историје. Захваљујући продуценту Снежани од које је потекла идеја, ми смо одлучили да оснујемо Задужбину Војислава Нановића. Наш циљ је да негујемо његов лик И дело, као И да заштитимо његова ауторска права, јер иако је он познат пре свега као редитељ, био је И сценариста, не само својих филмова, а и монтажер. Наша идеја је да установимо и награду која ће носити његово име, а која би подстакла младе уметнике и додељивала се на неком од фестивала.”

За потребе снимања изграђена је велика сценографија о којој је говорила Снежана ван Хаувелинген: “Требало је четири месеца да иградимо читав пројекат. То је И најскупљи део филма. На данашњи дан смо започели снимање пре годину дана, не знајући тада да је Војин рођендан. За сценографију је био задужен Миленко Јеремић са својим тимом. Заиста смо се трудили да ангажујемо најбоље људе за све позиције, па тако је И директор фотографије Ерол Зупчевић, који је исто урадио сјајан посао.”

Биоскопска дистрибуција у Србији и широм Европе почиње истовремено, 26. августа и са великим ишчекивањем биоскопске публике отвара јесењу сезону биоскопа. Док ће филм средином септембра почети да се приказује у Америци и Канади.

На данашњи дан, 12. августа 1922. године у Скопљу је рођен Војислав Нановић. На исти дан прошле године почело је снимање филма „Нечиста крв – Грех предака“, а ове године у част обележавања његовог рођендана званично објављујемо намеру о формирању Задужбине „Војислав Нановић“. Главни циљ задужбине је чување трајне успомене на Војислава Нановића, по чијем сценарију је настао филм “Нечиста крв – Грех предака”. Задужбина ће се бавити заштитом ауторских дела Војислава Нановића и имовинских и моралних права на тим делима, подстицањем уметничког стваралаштва доделом награде „Војислав Нановић“, као и подстицањем свих врста образовних, књижевних, филмских, видео или телевизијских радова и манифестација посвећених животу, лику и делу Војислава Нановића. Задужбина се оснива на иницијативу продуцентске куће This and That Productions, која је продуцирала филм “Нечиста крв – Грех предака” и законских наследника овог уметника.

Такође, у Југословенској кинотеци биће приређен посебан програм “Фокус посвећен Војиславу Нановићу“. Данас, 12. августа, биће приказан популарни филм “Чудотворни мач” (1950), а затим од 23. до 27. августа, уз репризу те екранизације народне бајке о Баш-Челику, и “Три корака у празно” (1958), “Циганка” (1953), “Боље је умети” (1960) и “Бесмртна младост” (1948).

Радња филма „Нечиста крв - Грех предака” се дешава пре Софкиног рођења и прати причу о њеном деди Хаџи Трифуну, угледном српском трговцу, који покушава да очува мир са турским властима, али и одржи свој углед и утицај у Врању, важној турској варошици у близини границе са ослобођеном Србијом. Док Трифун припрема два сина да га наследе на позицији вође међу српским народом, муке му стварају не само моћни турски бегови него и сама његова породица. Трифун доноси низ тешких одлука које ће касније утицати на његове потомке, јунаке из романа „Нечиста крв”.

Улоге тумаче Драган Бјелогрлић, Анђела Јовановић, Катарина Радивојевић, Феђа Штукан, Тим Сејфи, Нела Михаиловић, Марко Грабеж, Александар Ристоски, Недим Незировић, Дејан Бућин, Теодора Драгићевић, МИлица Гојковић, Никола Вујовић и Ваја Дујовић. Филм је рађен по сценарију Војислава Нановића, који је адаптирала Милена Марковић. За сценографију је био задужен Миленко Јеремић, који је са својим тимом за потребе филма изградио реконструкцију Врања из 19. века, док је величанствене костиме епохе креирала костимографкиња Марина Меденица. Монтажер филма је Ђорђе Марковић, продуцент Снежана ван Хаувелинген, а филм је настао у продукцији This and That Productions.

Пре биоскопске премијере, фестивалска публика у Србији имаће прилику да филм „Нечиста крв – Грех предака” погледа у Врњачкој бањи, 13. августа, на отварању 45. Фестивала филмског сценарија, у Смедереву, 20. августа на свечаном отварању четвртог Дунав Филм Феста и 22. августа у Нишу, на 56. Фестивалу глумачких остварења - Филмски сусрети. Филм ће се наћи у главном такмичарском програму ова три фестивала. Глумци и екипа филма поклониће се публици након све три фестивалске пројекције.

На конференцији је најављено и да ће 28. августа бити одржана премијера филма у Врању, граду у коме се радња фирма развија док 26. августа креће дистрибуција и приказивање филма по Европи и САД.

Овај филм од националног значала подржали су Филмски центар Србије, Министарство културе и информисања Републике Србије, МЕДИА фонд Креативне Европе, Делегација ЕУ у Србији, као и бројни спонзори.

Извор: Кућа добрих вести