Кућа Добрих Вести

Login

ПОСЛАНИЦА: Једина потреба срца мога – Љубити Бога

Оцените овај чланак
(2 гласова)

nadbisksskdffd454545Људска историја и цивилизација јесу и остају бесконачан рудник мудрости. А у том руднику тако посебно блиста Тајна Утеловљења и Рођења Сина Божијег, Исуса из Назарета. Са великом радошћу се приближавамо том благу, тој Божанској Тајни.

 

Зато Вас – предрага моја браћо и сестре, сви драги верници и сви становници наше, по Божијој доброти благословљене Земље – храбрим да устрајете на том путу. И поздрављам, са великом жељом, пажњом и чежњом да се у овим данима милости обогатите непролазном мудрошћу и оснажите истинском снагом Богочовечјег живота и постојања.

 

Морам признати да ме је до најдубљих делова мог сиромашног бића обузела силина благодатног гледања у Сунце вечног Бога – молитва понизног Шарла де Фукоа, названог Мали брат Карло, кога је Црква прогласила блаженим. Док је, наиме, у пустињи – и то међу муслиманском браћом – промишљао неизрециву тајну Исусовог тридесетогодишњег живота, проведеног у скривености до света и чистој преданости Вечној љубави, срце му се испуњавало небеском мудрошћу. У свом заносу, у својој екстази, брат Карло није осећао неку спољашњу присилу, било какав налог или пропис да Бога МОРА исповедати, поштовати и слепо слушати. Напротив, колико је, под звезданим небом, у струјању тишине и благодатне самоће дубље урањао у дубине свога срца, толико је искуствено снажније откривао да је његово срце – као седиште људске личности – тек бескрајна глад и бескрајна жеђ за љубављу Божијом. У својој молитви је написао: „Моје срце има само једну велику потребу: љубити Тебе. Ако срце моје не љуби Тебе, оно губи сваки свој смисао, и пада у неподношљиву празнину.“ Мали брат није, дакле, подлегао нити гласовима морализма, нити га је преварила изопаченост трагања за само земаљском и опипљивом љубављу. Нису га ослепили ни толики љубавни романи, нити би он подлегао данашњим безбројним екранима са сликама телесне привлачности или голотиње. Он је читао мистичне течи „Песме над Песмама“ и искусио сву сласт сведочења највећих богоугодника и Старог и Новог завета.

 

Блажени Мали брат Карло је изворно и самостално искусио да је његово срце толико прожето јединственом чежњом за свеобухватном љубаљу да га једино може утешити и заситити само оно највише, Божанско: само љубав Творца свега и љубав Довршитеља свега. Истинским духовним настројењем, он је суверено откривао да његово срце може бити испуњено срећом искључиво ако се у њега непрестано излива вечна и повесна Љубав Богочовека Исуса Христа. Карлов одлазак у пустињу омогућио му је урањање у Праизвор среће – у Тајну Утеловљеног Бога. Зато није неочекивано да је свој живот окончао као жртва љубави, као сведок сагорелости у љубави.

 

Браћо и сестре, пред нама је славље Божића. Кад то кажемо, не мислимо првенствено на календар, нити на неки одређени план нашег годишњег и животног ритма. Мислимо само на то да нам Утеловљени Бог изнова дарује могућност да читавим својим бићем искусимо оно што је у сваком погледу непоновљиво и јединствено: да се Вечна љубав свом силином прелива у нашу повест, у баш моју и у баш твоју, предраги брате и сестро, повест; да Он, Неизрециви, данас и овде постаје – Изрециви, и то најконкретније, као у еухаристији. Божић нам говори да се Вечност преселила у баш нашу садашњост, у трошну земаљску посуду какво је наше телесно срце, које може у себе примити и у себи носити сву срећу, љубав и вечност, сву неограниченост и сву најчистију лепоту Неба, самог Бога. А то значи и да нас само дар Утеловљења Сина Божијег може излечити од свих наших духовних и моралних болести, и да је оно лек од свих застрањења и противречности које носимо у свом срцу. Славити Божић значи и да је наше људско срце открило све димензије живота, да је наше срце – које је до најтананијих капилара прожето толиким енигмама – открило једини сигуран пут у будућност, пут „наде која се неће осрамотити“!

 

Божић је зато најцеловитије надахнуће свима нама, земаљским људима; нама, људима, вечним тражитељима среће, али и вечним гунђалима и вечно незадовољним бићима. Рођење Сина Божијег говори да није истина да не постоји чист ваздух и чиста вода, говори и да имамо лек за све болести, као и да постоји неподељено надахнуће за баш све људе у свим долинама наше планете. Ако желимо да будемо срећни, Божић нам најјасније показује правац у којем морамо ићи.

 

Ходимо, дакле, путевима Утеловљеног Сина Божијега!

 

Браћо и сестре, нека Вам је срећан и благословљен Божић! И нека Вас славље Божића свом својом снагом уведе у Нову годину 2022!

 

Браћи и сестрама источне традиције: Мир Божији – Христос се роди!

 

Свима мир и благослов Бога Оца и Сина и Духа Светог.

 

Распоред миса по жупанијама погледајте ОВДЕ.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 24 децембар 2021 17:30

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија