Кућа Добрих Вести

Login

Увек је време за добра дела

Оцените овај чланак
(2 гласова)

virtusdodela„Када је филантропија у питању, грађани најчешће помажу најмлађима, особама са здравственим проблемима и сиромашнима. Може се рећи да су њихова давања хуманитарног карактера, дубоко мотивисана жељом да се некоме коме је потребна помоћ помогне. Компаније своје филантропске активности више усмеравају у правцу развоја заједнице, њихова давања су дугорочнија и стратешкија, циљају већи број корисника и често су повезана са њиховом основном делатношћу”, изјавила је Марија Митровић, директорка за филантропију и партнерства у Траг фондацији, која ове године по петнаести пут додељује ВИРТУС награду за филантропију.

 

ВИРТУС награда за филантропију се ове године додељује, јубиларни 15. пут. Који су основи критеријуми за проглашење победника?

 

О наградама одлучује независни жири који чине стручњаци из света привреде, академских институција, маркетинга и медија. Жири се приликом одлучивања о добитницима увек води низом критеријума. Најважнији је да је подршка била упућена непрофитној организацији или институцији за активност од општег друштвеног значаја, која је обухватила већи број корисника и допринела дугорочном развоју заједнице у којој је спроведена. У том смислу, важно је да је активност до момента пријаве већ имала јасне и мерљиве резултате. Код номинација пословног сектора, жири у обзир узима и репутацију номиноване компаније и предузећа, ниво развијености стратегије друштвено одговорног пословања и етички однос према запосленима, клијентима и животној средини. Када су давања појединаца у питању, жири као најважније истиче постојање аутентичне филантропске мотивације, оне која превазилази оквире уобичајених пословних или приватних активности номиноване особе. Често се сматра да жири у обзир узима само финансијски допринос но, изузетно су важни и други облици подршке – пренос знања и вештина, помоћ у роби и материјалу и волонтерски рад.

 

Пријаве за овогодишњу ВИРТУС награду могу се доставити до 10. фебруара, а више информација о пропозицијама конкурса, начинима пријављивања и овогодишњем саставу жирија може се наћи на сајту Траг фондације и ВИРТУС награде.

 

Од 2014. године, осим пословним субјектима, ВИРТУС награда се додељује и појединцима, у категорији за индивидуални допринос филатропији. Можемо ли поменути неке од досадашњих добитника?

 

Иако је првих година ВИРТУС награда, пре свега, била намењена представницима пословног сектора за њихове доброчине иницијативе, приче добрих људи који су желели да помогну другима, учине их срећним и промене нешто у својој заједници набоље, инспирисали су нас да успоставимо посебну награду за индивидуалну филантропију. Конкретан повод за увођење ове категорије били су грађани, који су дали допринос санацији штете настале након поплава у Србији те године, као и бројним другим акцијама које су покренули или подржали. Навешћу само један од илустративнијих примера тог индивидуалног, али никако малог, доприноса филантропији од прошле године: Мирјана Мутуц из Новог Сада и њене две кћерке четири године припремају и донирају оброке куване хране за породице које их не могу приуштити. Сваког месеца Мирјана и њене кћерке оброцима намире потребе око 200 породица. Намирнице купују од донација и властитих средстава, а обезбедиле су и условне оброке у неколико ресторана и киоска брзе хране у Новом Саду и околини. Потребе “на терену” су у једном тренутку превазишле њихове могућности, те су отвориле фејсбук групу "Оброк за породицу" и прича се раширила по читавој Србији. Група сада броји преко 11.500 активних чланова, а храну за породице, осим у Новом Саду, припремају многи људи добре воље у местима широм наше земље. Мирјана и њене кћерке представљају прави пример да се за добра дела не мора поседовати пуно новца, већ је довољно имати жељу да се некоме помогне и том циљу посветити своје време и вештине.

 

Од ове године награда за младе филантропе постаје редовна категорија. Ко су прошлогодишњи добитници и какав допринос су остварили?

 

Прошле године награда за младе филантропкиње је отишла је у руке Селме Хасић Манић и Нерме Зекић Хоћанин из Новог Пазара, које су, затечене ситуацијом у свом граду на самом почетку епидемиолошке кризе, покренуле ургентну кампању са циљем да прикупе новац за набавку најнужније медицинске опреме за локалну болницу. За само један дан, преко друштвених мрежа, уз помоћ грађана и дијаспоре, прикупиле су 36.000 евра, а до краја своје кампање помоћ вредну невероватних 100.000 евра. Младе доброчинитељке су током 2020. године донирале медицинску и заштитну опрему за здравствене установе и апотеке у целом Санџаку, а нису заборавиле ни своје суграђане на кућном лечењу. Поред акција усмерених на здравствене установе, Селма и Нерма су даровале и новац за помоћ самохраним мајкама, помагале су деци без родитељског старања, као и старима.

 

Шта за обичне људе значи филантропија, а како филантропију перципирају компаније?

 

Давања грађана су дубоко мотивисана жељом да се некоме коме је помоћ потребна помогне, а најчешће су усмерена на подршку најмлађима, особама са здравственим проблемима и сиромашнима. Индивидуална филантропија често је вођена и жељом дародаваца да својим гестовима промене своју средину набоље, како би будућим генерацијама оставили боље место за живот. Компаније, пак, своје филантропске активности више усмеравају у правцу развоја заједнице, давања су дугорочнија и стратешкија, циљају већи број корисника и често су повезана са њиховом основном делатношћу. Вреди истаћи и да су грађани углавном оријентисани на давања у новцу, док компаније донирају и робу и услуге, као и време и знање својих запослених. Ми првенствено настојимо да подстакнемо што већи број компанија да се ангажује на пољу филантропије, кроз дугорочна решења, од којих ће корист имати већи читаве заједнице.

 

 

Ко су највећи дародавци у Србији?

 

Ако посматрамо укупна давања, у 2020. години пословни сектор је учествовао са више акција и више новца него грађани кроз масовна давања. Иако је овом сектору било лакше него другим дародавцима да се организује у ванредним околностима, то не умањује значај чињенице да је он брзо и у знатно већим износима него претходних година помогао грађанима и грађанкама Србије. Ако упоредимо само суме, пословни сектор је у 2020. години даровао нешто више од 22 милиона евра, наспрам укупно близу 19 милиона евра које су даровали сви дародавци заједно у 2019. години.

 

Грађани су се те исте године кроз масовна давања у износу од преко 15 милиона евра и сами приближили укупној суми коју су даровали сви дародавци током 2019. године. Укупна забележена сума давања грађана у групним акцијама је за годину дана, без обзира на све препреке са којима су се том приликом сусрели, порасла више од два пута.

 

Каква би, притом, требало да буде улога фондација - да ли би оне требало и да покрећу акције и да их координирају?

 

Кључна улога фондација би требало да буде у препознавању проблема заједнице и усмеравању подршке тамо где је неопходно деловати. Фондације могу и да подрже неке иницијативе, али оне превасходно треба да буду иницијатори филантропских акција, као и стратешки партнери који ће повезати сва три сектора – јавни, приватни и цивилни, на добробит свих грађана. Како су активности фондација усмерене ка напретку читавог друштва, оне представљају кључне актере у филантропском екосистему и не чуди чињеница да у том процесу често заузимају водећу улогу.

 

Према истраживању јавног мњења о филантропији, које је за Траг фондацију извела агенција ИПСОС Стратеџик Маркетинг, фондације се налазе на високом трећем месту листе субјеката које грађани Србије наводе да би подржали у циљу прикупљања средстава, одмах након личних иницијатива грађана и оних које су покренуле здравствене установе. Јавност Србије у фондацијама види субјекте од поверења и за њих верује да поседују мобилизаторску моћ покретања, како филантропских акција, тако и читаве заједнице на акцију. Готово половина грађана изјавила је да би дала новац фондацији која улаже у опште добро, најпре јер би тако били сигурни да ће стручни људи који су у тој фондацији ангажовани, новац усмерити тамо је је то најпотребнније. У том случају, највећи број грађана (њих преко 40%) би желео да буде повремено информисан о начинима на који је њихов новац утрошен. Сваки десети грађанин је исказао спремност и да се лично, волонтерски укључи у неку акцију давања за опште добро.

 

Траг фондација је чланица Коалиције за доброчинство. Које су најважније активности спроведене у оквиру ове Коалиције у претходном периоду?

 

Коалиција за доброчинство формирана је крајем 2017. године с циљем да развије и ојача филантропску инфраструктуру у нашој земљи, подстакне одрживи раст давања за опште добро и помогне у развоју партнерстава међу различитим актерима и секторима у овој области. Предводи је Фондација Ана и Владе Дивац, а њени остали чланови су, поред Траг фондације, и партнерске организације Catalust Balkans, СМАРТ Колектив, Српски филантропски форум, Форум за одговорно пословање и Привредна комора Србије. Коалиција је иницирала оснивање Савета за филантропију кроз који је радила на унапређењу законодавног оквира за давања. Такође, сви њени партнери су заслужни за спровођење бројних конференција и промотивних кампања, од којих се посебно истичу годишња Национална конференција о филантропији, Национални Дан Давања, Трка доброте која се организује у сарадњи са Београдским маратоном и кампање “ДоброЧиниТим” и “Спасимо храну, спасимо хуманост”.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 27 јануар 2022 18:50

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија