"Срећан сам што Вам, у име председника Републике Француске, предајем ово престижно признање. Ви представљати младу генерацију Србије и Ваш изузетни животни пут је већ инспирације за све оне који Вас поштују и прате. Ово заслужено одликовање поносом и Ваше пријатеље и ваше ближње који су данас са Вама". Овим речима француски мабасадору у Србији, господин Пјер Кошар уручио је ово изузетно признање на свечаности у амбасади Републике Француске у Београду, приређено тим поводом.

Орден витеза заслуга, уз Легију части, два су анализа признања у Француској. Орден витеза заслуга додељује се за посебне заслуге, цивилне или војне, а уведен је на иницијативу Шарла де Гола 1963. године.

Госп. Кошар је подсетио да је НАТАША КОВАЧЕВИЋ са 19 година, на путу за мађарски кошаркашки клуб Ђур, где је требало да настави да игра кошарку и започне перспективну међународну спортску каријеру, доживела тешку саобраћајну несрећу у којој су две особе погинуле, осам тешко повређено. Наташа је тада, нажалост, изгубила потколеницу. Са њом је тада ступио у контакт Француски кошаркашки савез и пружио велику подршку да добије прилагођена протезу у Француској и започне рехабилитацију у Паризу. Већ 2014.год. Наташа је поново била на терену и покушала немогуће, да се врати на терен као професионална кошаркашица и такмичи са осталим играчицама. Захваљујући јакој вољи и издржљивости, уз подршку тренера женске екипе Црвене звезде, Наташа је постала прва кошаркашица на свету са протезом у професионалних кошарки. Након две године Наташа је окончала своју спортску каријеру, вратила се студијама, активирала се у Кошаркашки савезу Србије и основала "Фондацију Наташа Ковачевић" која подржава младе спортисте са потешкоћа, промовише њихова права , као и права жена у спорту и пружа подршку и помоћ спортистима који су се одлучили за промену каријере.

" На том путу који је за Вас значио почетак, упознали сте Француску кроз подршку и пријатељски које су вам пружили Жан Пјер Сита и Горан Радоњић и преко њх кошаркаши Француске. Чуо сам да често кажете како е Француска Ваша друга домовина, а Би сте од данас велика амбасадора француско-српског пријатељски којњ живи вековима и превазилази најтежа искушења захваљујући особама које га попут Вас одржавају својим римском, ангажманом и својо оданошћу," истакао амбасадор Француске госп. Кошар.

" Не постоје речи којима бих описала осећај дубоке захвалност и почаствованости, као и поноса, када ме је амбасада Француске обавестила о овом престижном признању. Орден који ми је данас додељен указом председник Француске, доживљавам и идеалистички - витешки кодекси, понекад заборављена у мору површности, данас и ају већу вредност него икад. Док се суочавамо са светским кризама, управо солидарности, саосећање и ријатељство постају се важнији. И док је свет на тесту, док се И сами боримо са личним изазовима, схватамо да једино заједно можемо савладати све препреке", рекла је Наташа захваљујући се на престижном признању Републике Француске. Она је посебно истакла велику захвалност Француској кошаркашкој федерацији и њеном председника Суити. Подсетила је да је свој опоравак након несреће наставила у Паризу где је и први пут стала на обе ноге и потрчала.

" Наравно, без подршке Косаркашког савеза Србије и њихове сарадника са нашим колегама из Француске, мој повратак на паркет и професионаљо враћање кошарци, не би било могуће. Уверена сам да ме је управо особина коју делимо, који Срби зову ИНАТ, а Французи ДÊПИТ, мотивисана да сама одлучила како и када ће се мој кошаркашки пут завршити ", нагласила је Наташа.

У документарном филму "Скок", настао уз подршку продукције куће " Циннеспорт" и Фондације "Наташа Ковачевић", евоциран је заборављени део историје и данас на Калемегдану гордо стоји споменик утемељивачима српске кошарке међу којима је Анри Хел, француски тренер.

" Мало је арома којима да се похвале толико дубоком заједничком историјом и пријатељским везама попут Србије и Француске. Наша је дужност да увек изнова на те везе подсећамо, да их негујемо и обогаћује, јер без суштинског познавања историје нема будућности, " рекла НАТАША захваљујући се домаћину на изузетном признању и додала да - " мој супруг, породица и пријатељи добро знају да без њих ништа не би било могуће."

Извор: Кућа добрих вести