О дану писмености

Међународни дан писмености UNESCO-ова је иницијатива. Циљ је да се сваке године међународна заједница подсети на статус писмености и образовања одраслих на глобалном нивоу, односно да се упозори на проблем неписмености, који још постоји у већем делу света. Према подацима Института UNESKO за статистику у свету постоји око 774 милиона неписмених особа што чини око 16,1% становништва старог 15 и више година - већином жена. Још 67 милиона деце основношколског узраста није у школи, а 72 милиона адолесцената нижег средњошколског узраста такође не може да оствари своје право на образовање. Најмања стопа писмености, око 23%, је у Малију.

Писменост

Писменост је људско право, имплицитно садржано у праву на образовање. Оно је препознато као право у низу међународних конвенција и укључено у текстове кључних међународних декларација. Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Две су, међутим, декларације отишле још даље тако је у Декларацији из Персеполиса (1975) речено: Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право. Хамбуршка декларација (1997) наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свеету брзих промена, основно људско право. Писменост је, дакле, препозната не само као право по себи, него и као механизам за остваривање других људских права.

Писменост у Србији

Подаци говоре да у свету има око 900 милиона неписмених, док у Србији има око 850.000 становника, или нешто мање од 14 одсто популације, без дана школе или са неколико разреда основне школе. Потпуно неписмених у Србији има више од 165.000 становника. Са високим образовањем у Србији је нешто више од 650.000 становника што је скоро 11 одсто. Компјутерски је неписмено више од 50 одсто становништва Србије. ПИСА истраживање (највећа међународна провера постигнућа ученика) показало је да ученици у Србији постижу резултате испод просека. Ђаци не познају довољно граматику, правопис и да им је лексички фонд сиромашан. Међу младима је изражена употреба жаргонизама и страних речи, посебно англицизама.

Које су вештине потребне у XXI веку?

Које су вештине потребне у ери великих политичких, економских и друштвених промена и шта значи бити писмен у 21. веку? Ово питање је посебно актуелно на Међународни дан писмености, који се од 1966. године обележава 8. септембра, на иницијативу организације Унеско (Унесцо), са циљем да укаже на важност читања и писмености у животу појединца и друштва у целини.

Према међународним критеријумима, писменим се сматра свако ко је завршио више од три разреда основне школе. Тако посматрано, Србија је на последњем попису 2011. имала мање од два одсто неписмених становника. Међутим, у последњих неколико година све више се говори о функционалној писмености која подразумева способност примене стеченог знања у реалним ситуацијама и предмет је бројних међународних истраживања, попут ПИСА тестирања, односно Међународног програма процене образовних постигнућа ученика.

Језик, математика и наука су темељ образовања

Поред способности разумевања и вредновања текстова, језичка писменост је у ПИСА истраживању усмерена на способност проналажења и тумачења података различитих врста текстова које можемо применити и у стварним животним ситуацијама. Она такође представља темељ успеха у многим другим областима, као што су јавни наступ, вештина креативног мишљења и друго.

Математичка писменост, као један од кључних елемената припремљености младих за живот у модерном друштву, дефинише се као способност појединца да примењује и тумачи математику приликом решавања проблема у стварном животу. Рецимо, на ПИСА тесту из 2012. године, ученици су имали питање да од четири модела аутомобила одаберу најпогоднији узевши неколико критеријума у обзир (запремину мотора, цену, старост аутомобила и пређену километражу). Применом знања које су стекли из математике требало је да донесу одлуку која је према њиховој процени била најбоља.

Научна писменост, у коју спада и здравствена писменост, дефинисана је као способност да се на основу знања из природних наука разумеју и лакше доносе одлуке о свету који нас окружује и променама које у њему изазива човекова активност. Ова знања су веома корисна и у ери превелике количине непроверених информација које се могу прочитати на интернету, као што су, на пример, различити здравствени савети које често дају људи без адекватног формалног медицинског образовања.

Нова писменост за 21. век

У експлозији нових форми комуникације у врло кратком временском периоду, крајем 20. и почетком 21. века, нове врсте писмености добијају на значају – на првом месту вештине потребне да се прилагодимо променама које доноси дигитална трансформација. За разлику од рачунарске писмености, која се своди на руковање хардвером и софтвером, дигитална писменост подразумева проналажење, коришћење и креирање дигиталних садржаја, укључујући и свест о (не)безбедности дигиталних технологија.

Многима недостаје и медијска писменост као вештина да се препознају манипулативне моћи медија. У годинама пред нама све ће важнија бити и еколошка писменост – способност разумевања природних система који чине живот на нашој планети могућим.

Финансијске вештине неопходне за просперитет читавог друштва

Од 2012. године финансијска писменост је једна од опционих области које ПИСА тестира јер се сматра капиталном за образовање. Процењује се у којој мери ученици поседују знања и вештине неопходне за доношење финансијских одлука и планова за будућност. Наши ученици су први пут учествовали 2018. године и забележили су лошији резултат у односу на међународни просек.

Стручњаци кажу да резултати ПИСА студија које спроводи организација ОЕЦД нису охрабрујући, али можемо да их посматрамо као путоказ. Изузетно је значајно то што је Министарство просвете, науке и технолошког развоја препознало овај проблем и заједно са Ерсте Банком покренуло пројекат „Школа новца за основца“ у четворогодишњем трајању, како би ученици развили ову, по процени Уницефа, кључну животну вештину за 21. век.

„Наша жеља је да генерације које долазе буду много успешније од нас, да доносе промишљене, добре, финансијске одлуке и да науче да планирају своје новчане токове на дуже рокове. Никада није превише рано да се почне са едукацијом о овој теми, посебно што је свет финансија све сложенији, а добри темељи постављени у детињству кроз породицу и школски систем ће с временом бити надограђени и резултирати финансијски писменијим друштвом. С друге стране, с обзиром на то да се свет финансија константно мења у складу са новим технологијама, и ми старији треба да будемо свесни да када говоримо о овој врсти писмености, говоримо о концепту целоживотног учења“, рекла је Марија Мутић, координаторка Програма финансијске едукације Ерсте Банке.

Много корисних информација из области финансијске писмености за све узрасте доступно је на бесплатној едукативној платформи ErsteZnali.rs.

Извор: Кућа добрих вести