Пре само пет година, Србија је била на 132. месту на овој светској листи доброчинства.

У 2021. години најхуманија је била Индонезија, иза које следе Кенија, САД, Аустралија, Нови Зеланд, Мјанмар… Када је реч о земљама из региона, Босна и Херцеговина се пласирала на 42. позицију, Косово на 44, Бугарска је 54-та, Мађарска је на 62. месту, Словенија је 69-та, а Хрватска на 82. месту.

Глобална агенција за истраживања Галуп сваке године врши истраживање за овај Индекс и мери три врсте понашања: донације у новцу, где је Србија на високом 11. месту, помоћ непознатим особама (39. позиција за нашу земљу), и волонтирање за добротворне циљеве, у чему је Србија најслабија и налази се на 116. месту.

У документу у којем је представљено ово истраживање цитиран је директор Српског филантропског форума Веран Матић који је рекао: „Грађани и компаније у Србији су доказали да поседују висок степен одговорности и осећаја за јавни интерес. Рангирање Србије на овогодишњем Светском индексу давања показује тај осећај солидарности и хуманости који грађани Србије имају посебно у кризним временима.“

Матић је додатно објаснио да је истраживање Catalyst Balkans показало да су грађани Србије у 2021. донирали знатно више од пословног сектора: “Постоји неколико разлога за то. Први је што грађани донирају кроз непрофитне организације чеше него раније, али првенствено за хуманитарне сврхе, као што је лечење деце. Ово вероватно одражава и растуће поверење грађана у непрофитне организације. Србија је, такође, забележила раст БДП-а и просечних плата у 2021. години, што сугерише да би грађани могли бити у бољем положају него претходних година да донирају. Боље рангирање Србије на Светском индексу давања је и резултат вишегодишњег системског заговарања и развоја културе давања које је водила Коалиција за доброчинство кроз промотивне кампање, образовне програме и измену регулативе. На крају, пандемија Ковида-19 је мобилисала широку подршку јавности, никада виђену до сада, која је културу давања довела на нови ниво. Солидарност је ту да остане”.

Према истраживању Catalyst Balkans, у 2021. години донирано је најмање 42,5 милиона еура у 4.055 филантропских активности, док је сваки грађанин Србије у просеку донирао 6,2 евра. Највише се донира здравству, па маргинализованим групама, образовању и за смањење сиромаштва.

Чак 60 одсто од укупне суме донирали су грађани Србије, док је пословни сектор донирао 33 одсто. Када се погледа структура прималаца донација, на првом месту су непрофитне организације које се баве хуманитарним, социјалним и друштвеним питањима (41,6%), појединци/породице (32,7%), јавне институције (20,1%), и локалне и националне власти (3,9%). Структура крајњих корисника донација убедљиво на првом место ставља особе са здравственим проблемима – чак 65 одсто добротворних акција отишло је на лечење здравствено угрожених грађана. За њима следе корисници услуга локалне заједнице, социјално угрожене особе, мајке и бебе, мигранти, особе са инвалидитетом…

Светски индекс давања који сваке године прави Фондација за подршку добротворним организацијама (Charities Aid Foundation), представљен је у Њујорку на 77. заседању Генералне скупштине УН.

Са циљем промоције филантропије, Српски филантропски форум и Коалиција за доброчинство и ове године на дан рођења Михајла Пупина, 9. октобра, обележавају Национални дан давања. Овим путем, позивамо компаније да се придруже хуманитарној акцији Спасимо храну, спасимо хуманост и да донирају храну или средства за куповину оброка за најугроженије грађане.

Извор: Траг фондација/Кућа добрих вести