Ова ауторка бројних есеја у којима износи своје ставове о ропству, миграцијама, колонијалној утопији и двосмислености хуманитарне политике, о француском колонијализму, о економском предаторству, о музеографији нематеријалних култура, о капитализму, расизму, феминизму, насиљу…учествоваће у разговорима и радионицама у Београду и Новом Саду.

Франсоаз Вержес је од најранијег детињства суочена са неправдама савременог света, те је читав живот посветила борби за људска права.

Повод гостовања Франсоаз Вержес је превод њене књиге Феминистичка теорија насиља, коју је недавно објавио београдски Факултет за медије и комуникације - ФМК (превела Милица Рашић).

Када се званично говори о једнакости жена и мушкарца, о горућим проблемима, најчешће се чују речи: узнемиравање, силовање, злостављање, убиство жена.

Те речи указују на суровост друштвене стварности. Но, може бити да оне прикривају једно друго насиље, оно учињено уз саучесништво државе? Франсоаз Вержес разоткрива маску борбе против сексизма.

Фокусирајући се на „насилне мушкарце“ удаљавамо се од суштинског питања које се односи на изворе овог насиља. Нема сумње, сматра Вержес, да расни капитализам, унтраконзервативни популизми, сламање Југа ратовима и империјалистичком пљачком, милиони прогнаника, ескалација хапшења, стављају маскулинитет у службу политике смрти.

Противно духу времена, Франсоаз Вержес нас позива да погледамо даље од наше опседнутости кажњавањем насилника од стране државе, те да трагамо за оном правдом која суштински опоравља.

Франсоаз Вержес је рођена у Паризу, 1952, а већ након две године одлази на острво Реунион, где јој је детињство обележено политичком борбом њених родитеља против пост-колонијалне репресије. Са 16 година одлази у Алжир, потом у Француску, где активно учествује у Покрету за особађање жена, бави се новинарством, издаваштвом, залаже у борби за људска права (прикупља сведочанства жена Чилеа из доба Пиночеве диктатуре, потом и сведочанства из Салвадора, Никарагве, Совјетског Савеза). Напушта Француску 1983, живи у Мексику, потом у Сједињеним Америчким Државама, где наставља школовање и стиче докторат на Берклеy универзитету. По повратку у Европу, предаје на енглеском универзитету Суссеџ, учествује у раду одсека за политику Центра за културне студије Голдсмитх колеџа универзитета у Лондону. Била је председница удружења „Деколонизација уметности“…

Догађај се организује у оквиру циклуса Шта је род? који заједнички реализују Француски институт у Београду и низ домаћих институција и организација (Институт за филозофију и друштвену теорију, Факултет за медије и комуникације, РТС Трећи програм Радио Београда, организација XY Spectrum...)

Датуми и време гостовања:

3. новембра, од 18 сати, у књижари Зенит у Новом Саду (Његошева 24), кроз разговор са Александром Перишић, Вержес ће представити своју књигу Феминистичка теорија насиља (на француском, уз превод).

4. новембра, Београду, у оквиру Филозофског театра, водиће разговор са Мајом Пелевић (на енглеском, Битеф театар, Сквер Мире Траиловић 1, Београд).

Француски институт у Србији овај догађај организује са Факултетом за медије и комуникације, али и са бројним другим партнерима из Србије - Битеф театром, Институтом за филозофију и друштвену теорију, ИИИ програмом Радио Београда, привући вашу пажњу и да ћете објавити ову информацију у својим медијима.

И други француски мислиоци овог новембра у престоници

Двојица представника савремене француске мисли - Жан Франсоа Колосима (10-13. новембар), француског теолога православне вероисповести, који ће 10. новембра одржати предавање и учествовати у дебати о савременој ситуацији у православљу. Колосимо је био председник Француског националног центра за књигу - ЦНЛ, а данас је директор издавачке куће Церф, која објављује дела из области религије.

Потом ће крајем новембра / почетком децембра у Београду гостовати француски филозоф Мишел Елтшаниноф, главни уредник часописа Philosophie magazine. Говориће о савременим струјањима француске филозофске мисли, а и представиће своју књигу У глави Владимира Путина (није преведена на српски, објавио је Actes Sud у Француској 2015), у којој покушава да одгонетне токове размишљања овог државника у данашњем све више и више непредвидљивом времену.

 Извор: Кућа добрих вести