Професор Ђорђе Трифуновић, медиевиста светског гласа, рођен је 1934. године у Београду, у ком је, после основне школе и гимназије, дипломирао (1957) на групи за југословенску књижевност ондашњег Филозофског факултета. Цео свој радни век провео је на Филолошком факултету Београдског универзитета, на којем је прошао кроз сва наставничка звања, почев од асистента (1961) до редовног професора (1981). Докторирао је 1966. са тезом Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и Косовском боју.

Бавећи се превасходно српском средњовековном књижевношћу и њеним узајамним везама са византијском и другим словенским литературама, професор Трифуновић је своја истраживања широко засновао на испитивању грађе и издавању старих српских рукописа, суверено се крећући у области словенске археографије и текстологије. Сјајан познавалац историографске науке и историје средњовековне уметности, он је дао изузетан допринос естетичким разматрањима старе књижевности, као и њеним свеобухватнијим филолошким проучавањима.

Поред значајног научног опуса, Ђорђе Трифуновић остаће запамћен и као врстан педагог који је формирао бројне генерације млађих проучавалаца наших старина. Почев од 1982. године, када је на Филолошком факултету основао факултативни Старословенистички семинар, чији су полазници били многи данас афирмисани домаћи и страни научници, не само на пољу медиевистике него и других области, он и сада неуморно ради са научним подмлатком. Посвећеност, научни и морални интегритет професора Трифуновића и знање које штедро дарива својим ученицима јединствени су у нашој академској средини. Као и раних педесетих година ХХ столећа када је, упркос забранама и ограничењима, одлазио, попут Доситеја, у свет по нова знања, а потом се враћао и преносио их својим ђацима, он је и данас активан и веома ангажован у животу академске заједнице.

Жири је радио у саставу: Марко Недић, Дарко Танасковић, Љубодраг Димић (председник), Славко Гордић и Радивоје Микић.

Извор: Кућа добрих вести