Највећи допринос Јалома је у изузетном познавању људске природе и знању које је оставио у редовима књига које је објавио. Сврставају га у егзистенцијалисте, психијатре који су се у раду ослањали и на филозофију и директан рад са пацијентима. Од Крвника љубави, до Кад је Ниче плакао, Лечења Шопенхауером до Смисла живота Јалом је ушао у животе милиона заинтересованих за понашање човека, страхове и напредак у сваком смислу.

Јалом је увек и свакоме препорука за читање пре свега због стила који је приступачан и популаран иако је из пера једног врхунског лекара и филозофа. А, тек је садржај освојио незапамћено велику публику која је уз Јаломове речи сазревала све ове године.

Ирвин Јалом и ново доба

Јалом данас има 92 године. Као пензионисани Станфорд професор, ради и даље као терапеут, али што се тиче писања и издавања књига, званично је завршио. Након промоције последње студије Шта је важно на крају – Питање живота и смрти, опростио се са објављивањем књига. О њему су снимљени и документарни филмови и дао је много интервјуа који су ризница савета како живети и остварити се уз све препреке и сметње.

Јалом је целу каријеру свету нудио једно од могућих начина да се разуме и прихвати живот.

Нису га, наравно, заобишле ни теме изолације и усамљености покренуте Цовид изолацијом, анксиозност и страхови које су појачале актуелне економске и политичке прилике. Ипак, Јалом се увек бави појединцем и учествује у његовој борби да живи садржајан живот.

Пре годину дана Јалом је у једном од интервјуа говорио о теми изолације и новом искуству и променама које су задесиле свакога. Како се у оваквим напетим условима изборити са осећајем анксиозности?

„Будите близу ваших драгих пријатеља“, из личног и професионалног искуства саветује Јалом. „И ја сам свакодневно у контакту са много људи и мислим да бих полудео да нисам. Имам рођака са којим сам одрастао, међу нама је разлика две године. Сваког дана разговарамо телефоном годинама уназад. Будите у вези са људима, шетајте, разговарајте“, саветује психијатар.

Кајање, живот и рад

Јалому су често постављали питања о смислу живота и рада. Питали су га шта за њега значи живети ’пун живот’? Једном приликом је рекао:

„Кључно је да се питате – шта за вас значи живети ’пун живот’? Када сам се бавио овим питањем, дошао сам до појма кајања. Имао сам много пацијената који се кају. Чак и кад бисмо се видели само једном, кајање исплива и отвори многа важна питања. Сада треба да мислите о томе због чега се кајете, чиме сте разочарани и шта можете да урадите да то промените. То ће бити веома важно за године које тек долазе. Што више жалите и што се више кајете због начина на који сте живели, очекујте да ће ваш страх од смрти бити већи. Моје искуство је да је ова веза веома јака.“

   Проверите да ли сте по стандардима чувеног психолога и ви ’развијенија особа’

   Шта вас покреће? О мајмунској радозналости, рају и срећи из предавања великог психолога

’Пун живот’

Као дугогодишњи професор Станфорд-а, Јалом је ипак одустао од едукације и посветио се писању. Није било за очекивати да ће овако нагло прекинути каријеру са нешто више од 60 година старости. Ипак, пресудило је његово уверење да постоји већи смисао живота изнад посла.

„Многи од нас промишљају о смрти, о коначности. И многе сам чуо како тврде да је суочавање са смрћу кључ за живот који је пун, аутентичан, срећан. Питам се, да ли бисте могли својим речима да опишете шта за вас значи живети аутентично?

Како старим, све више мислим о свом крају живота, баш као и други људи. Не знамо када ће то доћи, можда није далеко. Сигурно је једино да немамо бесконачно година које нас чекају и зато треба да знамо шта је то што заузима централни, најважнији део. За мене је то бити креативан, развијати таленте на којима још нисам радио. То је писање и бављењем људском егзистенцијом. Препознао сам да се осећам веома лоше и немирно са идејом да имам дарове које нисам развио. И, не желим да понављам ствари. То је заправо изнад свега“, рекао је Јалом и позвао све да пронађу средишњи део свог живота, сада.

Шта људи на крају говоре?

Иако је 70 година посветио психијатрији, пацијентима и студентима, Јалом није оптимистичан када је тема психотерапија.

„Рекао сам себи да више не желим да будем део неког удружења или да предајем. Поље психотерапије постаје поље лекова, фармакотерапије. Наредна генерација терапеута неће бити обучена за психотерапију јер их осигурања неће више плаћати“ предвиђа Ирвин Јалом.

Теме коначности и смрти посебно су окупирала Јаломову пажњу последњих година, па је тако каријеру писца заокружио књигом о животу и смрти. Поучно и вредно пажње је његово искуство у раду са старијим људима.

„Знате, никада нисам никога чуо да је рекао: Волео бих да сам провео више времена на послу. Никад ми то нико није рекао.

Свако пред крај живота каже: Боже, волео бих да сам више радио ствари које волим – да сам више читао, писао, путовао, био ближи људима, својој деци. То толико тога говори“, у интервјуу за Часопис о психологији рекао је Ирвин Јалом, психијатар који се чита и мења људске животе.

Извор: Бонитет