A+ A A-

ИЗЛОЖБA: „Станиславски: у потрази за ,,плавом птицом“

Оцените овај чланак
(2 гласова)

stanislavskidfdfdfdfИзложба „Станиславски: у потрази за ,,плавом птицом““ биће свечано отворена у Галерији Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду (Краљице Наталије 33), 17. јануара, у 18 часова, на дан 160. годишњице од рођења великог руског позоришног ствараоца.

 

Партнери првог заједничког пројекта Позоришног музеја „Алексеј Бахрушин“ у Москви и Федералне агенције „Россотрудничество“ су Руски дом, Музеј позоришне уметности Србије и Руски научни институт у Београду.

 

Станиславски је неуморно понављао својим ученицима: „Отресите прљавштину и прашину на улазу, оставите каљаче у ходнику заједно са свим ситним бригама, свађама и невољама које кваре живот и скрећу пажњу са уметности…“. Овај велики позоришни реформатор је почетком 20. века развио свој чувени систем, познат као „Систем Станиславског“. Усавршавао га је до краја свог живота, када је, већ у свом дому, радио на Молијеровом ,,Тартифу“. И данас се овај систем сматра најбољом глумачком техником и класификацијом метода глуме.

 

„Дело Константина Сергејевича Станиславског најважнији је допринос руске културе развоју светске позоришне уметности. Његова метода се проучава и користи широм света већ више од једног века. Идеје Станиславског утицале су на формирање и развој водећих позоришних сцена у Русији. Велика је част представити његову заоставштину широј јавности у Србији, а то су нам омогућили гостољубиви домаћини Руског дома у Београду“, истиче генерална директорка Позоришног музеја „Алексеј Бахрушин“ Кристина Трубинова.

 

Посетиоци изложбе имаће прилике да виде предмете из фондова Позоришног музеја „Алексеј Бахрушин“ и Музеја позоришне уметности Србије: афише, позоришне плакате и програме, шарж и карикатуру, фотографије Константина Станиславског, Владимира Немировича-Данченка, Ивана Москвина, Олге Книпер-Чехове, Василија Качалова, Михаила Чехова и других уметника Московског уметничког театра „Антон Чехов“. Управо се експонати овог позоришта чувају у фондовима Позоришног музеја „Алексеј Бахрушин“, а наиме скице костима и сценографије познатих уметника с краја 19. и почетка 20. века, макете, фотографије и др.

 

На изложби ће бити представљене дигитализоване скице Коровина, Нивинског, Рериха, Беноа, Кустодијева, Сапунова, Јегорова и других познатих уметника, а за култне представе Уметничког театра као што су ,,Плава птица“, ,,Галеб“, ,,На дну“, ,,Царева невеста“, „Снежана“, „Пазухинова смрт“, „Разметљивац“, „Бела гарда“, „Хамлет“, „Пер Гинт“ и др.

 

На поставци ће бити изложени ретки документарни снимци који приказују Станиславског и његове ученике на пробама, укључујући и последње извођење ,,Тартифа“. Биће приказани исечци из филма и представе „На дну”, фрагменти ​​из документарног филма „О нашем позоришту”.

 

Изложба ће бити отворена у Руском дому до 15. фебруара 2023. године. Улаз је слободан.

 

Историјски осврт

 

Позоришни музеј „Алексеј Бахрушин“ основао је 29. октобра 1894. године московски индустријалац и филантроп Алексеј Александрович Бахрушин (1865 – 1929). Са преко 1,5 милиона експоната, музеј поседује највећу позоришну збирку у Русији. У саставу музеја је Централно здање и 10 огранака: 3 спомен-куће, 5 спомен-соба, музејска радионица и музејски атеље. Године 2017. родни град породице Бахрушин Зарајск добија филијалу музеја. Музеј је 2021. године добио зграду у Музејској четврти у Тули, где ће ускоро бити отворена још једна филијала. Уз подршку Министарства културе Руске Федерације, Позоришни музеј „Алексеј Бахрушин“ ради на стварању првог у Русији Музејског и позоришног кварта „Алексеј Бахрушин“.

 

 

Извор: Руски дом/Кућа добрих вести

 

 


Последњи пут измењено понедељак, 16 јануар 2023 10:17

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани