Циљ организатора је да кроз се фестивал отвори простор за критичко промишљање наше недавне прошлости и наслеђа деведесетих година прошлог века, као и начина на који ова декада и даље обликује данашњицу.

Други Фестивал јавне историје биће отворен у четвртак у 18.00 у КЦ „Магацин“ (Краљевића Марка 4-8).

Током четири дана на различите начине разговараће се о томе како је изгледало преживљавање деведесетих, како су се страх и безнађе артикулисали кроз отпор ратовима који су обележили ову декаду, како су се преплитале музика и политика, које су последице политичке, социјалне и економске транзиције која се у том периоду одвијала, али и како се данас сећамо деведесетих у Србији и региону на државном и друштвеном нивоу и шта то говори о садашњици.

Фестивали јавне историје су традиционалне манифестације које се у многим земљама редовно државају, промовишући нови приступ историји који се темељи на култури мира, једнакости, демократији и солидарности и упознајући јавност са важним, али занемареним историјским темама.

Фестивал јавне историје – програм

Четвртак, 18. мај 2023. / Локација: КЦ Магацин, Краљевића Марка 4-8ЗА Џ - бесплатно - вињета (аутор илустрације: Александра Прхал)

18.00-20.00… Отварање фестивала: Зашто је прошлост важна? – Др Милован Писари

Јавни разговор: Сва лица отпора: Историја кроз музику и стрип

Шта се дешавало на музичкој сцени Краљева током деведесетих? Како су тадашњи локални пунк и хард-цоре бендови прелазили (ново)уцртане националне границе? Како и због чега је основан Центар за женске студије у Београду почетком деведесетих? Зашто је за многе Центар био важан простор личног и политичког сазревања? На који начин се у биографији Неде Божиновић, југословенске правнице, партизанке и мировне активисткиње, прелама скоро читав век феминистичке и антифашистичке борбе на југословенским просторима?

Представљање књиге „Краљевачка панк хроника“ Војкана Трифуновића, графичке новеле „Повест(и) отпора“ – Неда Божиновић и стрипа о Женским студијама, прилика је за разговор не само о потиснутој историји отпора, већ и о различитим начинима представљања прошлости и њиховим исходиштима.

Говоре: Војкан Трифуновић, Ана Крстић, Маријана Стојчић

Модерација: Слободанка Декић

Петак, 19. мај 2023. / Локација: Краља Милана 48

12.00-14.00… Јавно вођење: Места сећања којих нема? Антиратни отпор у Београду током деведесетих

Током двочасовног јавног вођења кроз центар Београда обићи ће се неке од кључних локација антиратног отпора у јавном простору, првенствено оног који је обележио прву половину те деценије. Ово ће бити прилика не само за подсећање на једну данас готово заборављену историју отпора ратовима деведесетих, већ и за разговор о његовим могућностима и ограничењима, актерима и начинима на које је он кореспондирао са ширим друштвено-историјским контекстом, али и о томе шта нам о данашњици говоре места сећања на тај отпор која данас не постоје у јавном и политичком сећању Србије.

Шетњу води: Маријана Стојчић

Вођење креће од Студентског културног центра, а завршава у Пионирском парку код Народне скупштине Србије.

Петак, 19. мај 2023. / Локација: Енџио хаб, Добрачина 4

18.00-19.00… Прошлост и сећање на постјугословенском простору: Представљање часописа „Перспективе Југоисточне Европе“

Кроз представљање новог броја часописа, разговараће се о томе како ратна прошлост деведесетих обликује данашњицу друштава на постјугословенском простору. Са неким од аутора и ауторки текстова отвориће се питања како се у неким од држава насталих након распада Југославије памти њено ратно разарање, шта је оно што се памти, о чему се не говори и кога нема у доминантним представама о прошлости, али и у којој мери постојећи приступи суочавању с прошлошћу (могу да) доприносе изградњи другачијих култура сећања.

Модерација: Тамара Шмидлинг

Петак, 19. мај 2023. / Локација: Енџио хаб, Добрачина 4

19.30-21.00… Јавни разговор: Антиратно организовање на (пост)југословенском простору током деведесетих: историја и (не)научене лекције

Разговор води кроз почетке антиратног организовања на (пост)југословенском простору, његов развој током деведесетих и околности које су га обликовале. Без ламента и носталгије, жеља организатора је да се критички испитају његови домети, исходишта и наслеђе, као и питање значаја рефлексије на тај део прошлости за неке будуће борбе.

Говоре: Мирјана Билопавловић, Александар Њеиснер, Ервина Дабижиновић, Радмила Жигић,

Модерација: Бранко Ћулибрк

Субота, 20. мај 2023. / Локација: Вуков споменик

12.00-14.00… Јавно вођење: Свакодневница у Београду деведесетих

Двочасовна шетња одвијаће се око неких од значајних тачака кретања становника/ца Београда током прве половине деведесетих. Покушај да се осигура гола егзистенција и/или задовоље неке од основних животних потреба за велики број људи значили су обилазак бувљака, (пре)продају и куповину доступне робе на импровизованим уличним тезгама, свакодневно обављање замене валута по поџемним пролазима и пасажима, куповину бензина из пластичних флаша и канистера поређаних дуж најпрометнијих градских саобраћајница. За један број људи свакодневни ритуали су значили и обиласке експозитура две пирамидалне банке – Дафимент и Југоскандик, а један још мањи број је свој статус потврђивао куповинама у „реномираним“ бутицима смештеним у Чумићевом сокачету. Како је изгледало живети у Београду током прве половине деведесетих? Шта је подразумевао свакодневни живот под „ничим изазваним“ санкцијама? Које су стратегије преживљавања осмишљене у том периоду? То су нека од питања на које ће ова тура покушати да да макар делимичан осврт.

Шетњу води: Тамара Шмидлинг

Траса: Вуков споменик – ТЦ Сремска.

Субота, 20. мај 2023. / Локација: Дом омладине Београда, Македонска 22

17.00-18.30… Јавни разговор са др Хајрудином Хромаџићем, аутором књиге „Лексикон транзиције“ (2022)

Са Хајрудином Хромаџићем, професором на Одсјеку за културалне студије Филозофског факултета у Ријеци, разговарамоће се о транзицији, њеном значењу и митовима које је прате. Како разумети транзицију постјугословенских држава – прелаз од чега ка чему? Зашто се чини да је обећани хаппy енд „невидљиве руке тржишта“ све неизвеснији? Како су локалне транзиције повезане са ширим глобалним економским и политичким контекстом? Какве последице транзиција оставља на економском, друштвеном, политичком и културном нивоу? Ко су транзицијски „губитници“, а ко „добитници“? Ко су „ухљеби“, а ко „пословни анђели“? Ово су само нека од питања која ће се отворити у разговору.

Модерира: др Белма Буљубашић

Субота, 20. мај 2023. / Локација: Дом омладине Београда, Македонска 22

19.00-20.30… Јавни разговор: Када је музика била идентитет: субкултуре и политика током деведесетих у Србији

Музички укус током деведесетих био је много више од музике. Одређивао је изглед, места за изласке, књиге које су се читале, филмове који су се гледали, радио станице које су се слушале. Музички укус упућивао је на вредносни и политички став. Разговорамо о томе због чега је музика имала овакав статус у Србији током деведесетих и како је утицај субкултура у том периоду на обликовање културних, политичких, али и родних идентитета. Шта је значило бити падавичар, дизелаш, стрејтер, рокер, металац? Како су се разлике у музичком укусу преводиле у политичке разлике између „нас“ и „њих“? Где су данас све те поделе?

Говоре: Слободан Кузмановски ака Киза Робин Хоод, Јадранка Јанковић

Модерација: Војкан Трифуновић

Недеља, 21. мај 2023. / Локација: Бирчанинова (почетна станица аутобуса 59)

12.00-14.00… Јавно вођење: Од нове садашњости ка „новој“ прошлости? Нови поглед на Други светски рат и споменичка прерада социјалистичког наслеђа

Док су током деведесетих година систематски разрађене мере државне власти којим се интервенише у колективно сећање углавном изостајале, након двехиљадитих, посебно након 2004. године покренута је легализација потпуне ревизије Другог светског рата кроз промену имена улица, споменике, музејске поставке, празнике, уџбенике историје и комеморације којима присуствују државни и војни званичници. Током посете споменику посвећеном „жртвама револуционарног терора“ у Лисичјем потоку, разговараће се о томе како су се на примеру споменичке културе у Србији мењале интерпретације Другог светског рата и југословенског социјалистичког периода током протеклих тридесетак година, као и начинима на које су те промене повезане са доминантним тумачењима ратова деведесетих у Србији и садашњицом.

Шетњу воде: Маријана Стојчић и Милован Писарри

Траса: Организовани полазак градским превозом је у 11.15 на почетној станици аутобуса 59 на Славији (Бирчанинова). У случају индивидуалних долазака, окупљање је у 12.00 код споменика посвећеног „жртвама револуционарног терора“ у Лисичјем потоку.

Недеља, 21. мај 2023. / Локација: Кафе 16, Цетињска 15а

17.00-18.30… Јавни разговор: Формати историје на екрану: Идеологија и сећање у савременим српским филмовима и ТВ-серијама

Разговараће се о приказу историјских догађаја у савременим српским филмовима и телевизијским серијама и односу културне политике и политике сећања. Какав је однос идеологије филмске и телевизијске слике са историјским догађајима које приказује? Како се историјски ревизионизам мењао спрам продуцентских намера, ауторских поетика и очекивања публике? Какве смо верзије изградње српског националног идентитета и потраге за утемељивачким митом видели у рецентним српским филмовима и ТВ-серијама? Имају ли званичне културне политике, попут актуелне културне стратегије Републике Србије, утицаја на идеолошко обликовање историјских догађај на екранима?

Говоре: др Невена Даковић, др Немања Звијер, Недељко Ковачић

Модератор: Иван Велисављевић

Извор: Dan u Beogradu