Према одлуци Националног савета румунске националне мањине, ово је један је од четири празника Румуна у Републици Србији, а установљен је да подсећа на дан рођења највећег румунског песника Михаја Еминескуа.

Михај Еминеску (1850-1889) био је румунски романтичарски песник, романописац и новинар који се сматра најутицајнијим и најпознатијим румунским песником, као и први модерни песник у румунској књижевности. Прве песме је објавио са 16 година, а његова рукописна заоставштина састоји се од 46 томова и око 14.000 страница. Дела су му превођена на више од 60 језика. Поред румунског, говорио је грчки, латински, италијански, француски, шпански, турски, албански и српски језик. У листу Тимпул (Време) објављивао је и српске народне песме косовског циклуса: „Бој на Косову”, „Косовска девојка”, „Смрт мајке Југовића” и друге. У Румунији, као и свуда по свету где се налазе Румуни, овај дан се обележава пригодним културно-уметничким програмима.

Према резултатима пописа становништва из 2022. године, у Србији живи 23.044 Румуна, што чини 0,35% укупног становништва РС. Од укупног броја припадника ове заједнице, 3.449 Румуна живи на територији централне Србије, највише на подручју Неготинске крајине, док 19.595живи у Војводини, претежно у централном и јужном Банату. Када су у питању појединачне локалне самоуправе, највећи број Румуна живи у Панчеву, Алибунару, Вршцу, Ковачици, Зрењанину, Житишту, као и у Београду. Међу најпознатије Румуне у Србији спадају књижевник Васко Попа и стонотенисер Илије Лупулеску.

Румуни у Републици Србији имају своје самоуправно тело – Национални савет румунске националне мањине. Први сазив овог савета изабран је на електорској скупштини одржаној 7. децембра 2002. године у Вршцу, где му је и седиште. Кроз свој рад дуг више од двадесет година, постигнути су значајни резултати у областима културе, образовања, информисања и службене употребе румунског језика и писма, који је један од шест језика у службеној употреби у Војводини.

Средства за финансирање рада Националног савета обезбеђују се из буџета Републике Србије, АП Војводине, јединица локалне самоуправе, донација и осталих прихода. Осим средстава за рад националних савета националних мањина, надлежни републички, покрајински и локални органи издвајају финансијска средства и за рад институција (установа и верских организација), које су од значаја за румунску националну мањину, као и за пројекте који афирмишу културу и образовање румунске националне мањине и информисање на румунском језику, које се одвија у оквиру Радио-телевизије Војводина и Новинско-издавачке установе „Либертатеа“, која више од 75 година издаје истоимени недељник.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Влада Републике Србије наставиће посвећено да раде на обезбеђивању свих потребних предуслова како би румунска национална заједница у Републици Србији наставила да ужива права која им по закону припадају и развија националне институције у циљу сигурне и стабилне перспективе за припаднике своје заједнице.

Извор: Кућа добрих вести