Трибина је део циклуса: „Ислам и Запад – филозофија и социологија“, а организују је Дом омладине Београда и Центар за религијске науке „Ком”.

Предавач на овој трибини је др Сеид Халиловић, члан Савета оснивача Центра за религијске науке „Ком”.

Циклус трибина „Ислам и Запад – филозофија и социологија” конципиран је с намером да се представе сазнајне могућности класичне исламске филозофије у сфери компаративне и критичке анализе нововековне и савремене западне филозофије. Циљ ових трибина је да се препознају кључни принципи развоја западног филозофског мишљења из критичке перспективе исламске филозофске традиције. Заправо, муслимански филозоф посвећен је унапређењу своје филозофске школе у контексту теоријских изазова и питања која се постављају у школама западне филозофије.

На трећој трибини у оквиру овог циклуса, под називом „Исламска филозофија и логички позитивизам – однос религије, филозофије и науке”, предмет анализе биће закључак логичких позитивиста бечког круга да метафизички и вредносни судови нису ни истинити ни неистинити и да као бесмислени псеудоставови представљају препреку напретку науке. Наиме, када су у XIX веку емпиристи преузели доминантну улогу у научном откривању објективног света, они су најпре с пуно самопоуздања говорили о свим реалностима о којима се раније говорило у светлу сакралног, метафизичког и практичног разума. То је заиста био век научних идеологија. Конт је искрено очекивао да ће емпиријско знање, с новом индуктивном формом, савршено заменити сакрални и метафизички разум у свим њиховим сазнајним функцијама.

Ипак, постало је јасно да је емпиријски разум суштински ограничен и непоуздан извор сазнања. На крају XИX века скоро сви прихватају ранија упозорења да се наука мора одвојити од вредности. И друго, показало се да је емпиријским знањем немогуће говорити о метафизичким питањима. Логички позитивисти закључили су да разум у XX веку нема ни оправдање ни моћ да се бави метафизичким и вредносним исказима. Штавише, они су показали да човеков разум нема когнитивну вредност ни у судовима о физичким и емпиријским димензијама нашег живота.

Суштински проблеми принципа верификације и фалсификације открили су да нас научно и емпиријско знање никада не доводи до извесне истине. Међутим, нико није спомињао могућност да емпиријски разум буде враћен у окриље вишњих ступњева разума. Уместо тога, западна емпиријска наука биће апсолутно подређена најнижем и најпрофанијем степену човекове воље и друштвене моћи.

Сеид Халиловић (Пријепоље, 1980), члан је Савета оснивача Центра за религијске науке „Ком” у Београду. Дипломирао, магистрирао (тема: Мула Садра Ширази и персонално јединство егзистенције) и докторирао (тема: Хијерархија универзума код Ибн Арабија и Јакоба Бемеа) на Универзитету у иранском граду Кому. У току боравка у Кому, у периоду од 1993. до краја 2011, учествовао је на дугогодишњим традиционалним семинарима арапске морфологије, синтаксе и реторике, исламске јуриспруденције и методологије јуриспруденције, као и исламске филозофије и теоријског суфизма. Био је члан академског већа Међународног универзитета ал Мустафа и продекан на Факултету за студије о религијама и исламским правцима тог универзитета до краја 2011. На Универзитету ал Мустафа држао је предавања из области исламске теоријске мистике, реформистичког и савременог муслиманског мишљења, као и компаративне филозофије и савремене западне филозофије. Члан је уредништва научног часописа за религијске науке Ком. Објавио је многобројне научне радове из области исламске филозофије, савремене муслиманске мисли и теоријског суфизма у домаћим и међународним часописима. Важније књиге: “Токови исламске мисли у XX веку” (Београд, 2021), “Свето и савремено: огледи о политичкој филозофији и реформистичкој мисли у исламу” (Београд, 2016), “Кратка историја исламске филозофије” (коаутор, Београд, 2015, друго издање), “Наука и филозофија” (превод с персијског језика, аутор Хамид Парсанија, Београд, 2012).

Извор: Кућа добрих вести