На трибини учествују редитељ/сценариста Марко Ђорђевић, продуцент Милош Пушић, глумци Ивана Вуковић и Филип Ђурић.

Трибину воде: Зоран Јанковић и Ђорђе Бајић, филмски критичари.

У жижи априлског издања циклуса трибина „Гневни филмови“ биће већ сада запажени и вољени српски филм „За данас толико“ сценаристе и редитеља Марка Ђорђевића. Овај филм је премијеру имао зимус – у Главном такмичарском програму овогодишњег ФЕСТ-а, где је овенчан са два фестивалска признање (наградом за Ивану Вуковић, за најбољу женску улогу, и Наградом листа „Политика“ за најбољи српски филм). У биоскопску дистрибуцију у нашој земљи „За данас толико“ је ушао 28. марта.

Изложен у неколико краћих реченица синопсис овог филма гласи: Спремањем омиљених му колача – чупаваца, Шаренци успевају да намаме најстаријег брата да дође кући. Време као да престаје да постоји и почиње бајка о срећним људима. Наизглед обични летњи дани постају необични. Заљубљени у живот, они уздижу реалност изнад тла, растерујући тамне облаке ведрином.

Ђорђевић је о овом свом филму рекао и следеће: „Комадићи и одломци стварности мешају се са богатим унутрашњим светом наших јунака стварајући атмосферу овог филма, смештеног негде између маште и реалности. Будући да је филмска породица Шаренац састављена од све самих занесењака, такав је и тон, помало уздигнут од земље и лепршав, стално спреман на шалу и песму. То не значи да тешких и тужних тренутака нема, али повезаност са људима и животни оптимизам не дају им да у тмурности дуго остану. На нама је било да се „издужимо и раширимо“ у свим могућим правцима, а реалност нас је враћала и показивала колико можемо. У тренуцима када су опруге стварности пуцале и када нам се чинило да смо лаки као перо и високо међу облацима, почели смо да верујемо да је могуће достићи и ухватити срећу, зграбити је и утиснути у овај филм да остане ту заувек. Ово је филм у име ведрине. Ово је филм о љубави.“

Марко Ђорђевић је режирао по сопственом сценарију, а он је и монтажер филма. Стефан Милосављевић је директор фотографије, а Стеван Милошевић дизајнер звука. За колор-корекцију се постарала Естер Нађи, а за микс звука Костас Филактидис. Лара Бунчић је сценографкиња, а Јелена Анђелковић костимографкиња овог филма. Тамара Тодоровић је помоћница режије. Улоге тумаче: Филип Ђурић, Ивана Вуковић (а њих двоје су одиграли кључне роле и у Ђорђевићевом претходном филму дугог метра), Никола Ракочевић, деца Миона Пејковић и Милица Јововић, те прослављени Горан Богдан. Филм је настао под окриљем продуцентске куће Алтертисе, а у копродукцији са кућама ЦиннеРент, Дигитал Гоблен Медиа и Стиглитз Продуцтион. У питању је копродукција Србије и Републике Српске. Настанак филма подржали су: Министарство културе Републике Србије, Филмски центар Србије, Аудио визуелни центар Републике Српске и Град Нови Сад. Филм је продуцирао Милош Пушић, док су копродуценти Ивица Видановић и Ђорђе Врањеш. Стефан Јевђенијевић је извршни продуцент поменутог остварења.

Редитељ: Порука је да ће љубав победити

Редитељ и сценариста Марко Ђорђевић је у протеклих пет година освојио срце љубитеља филмске уметности остварењима „Мој јутарњи смех“ и „За данас толико“.

На Фестивалу ауторског филма у Београду 2019. године, приказан је његов дебитантски дугометражни играни филм “Мој јутарњи смех”, који је освојио Гранд Приџ “Александар Саша Петровић” а одмах након тога дело овог Крагујевчанина је имало и интернационалну премијеру на Ротердамском филмском фестивалу. На овогодишњем Фесту се представио публици другим играним филмом “За данас толико”. За њега је добио два признања, награду главног жирија за “Најбољу глумицу”, која је припала Ивани Вуковић и награду “Милутин Чолић” за најбољи српски филм.

"Као и у животу, постоји и она тужнија страна приче,али тамне облаке растерујемо ведрином": Бајка о срећним људима "За данас толико"

Сви који су били у прилици да погледају филм “За данас толико” кажу да су бар на тренутак заборавили на сурову реалност која нас окружује. Редитељ за “Блиц магазин“ открива да ли му је то био циљ када је радио ову бајку о срећним људима.

„Није било јасно постављеног циља у прављењу овог филма, осим да иза њега стоји инспирација. Будући да је прављење филмова скупо, та реч инспирација се готово изгубила из речника нас филмских радника, све време смо у некаквој обавези да рационално бранимо своје филмове и дајемо што крупније и веће разлоге за њихово постојање. На тај начин филмови постају једно а наш дискурс о њима нешто друго. Имам утисак да тада настају “површнији” филмови, баналнији, без икакве дубине и могућности различитих интерпретација. Надам се да смо направили филм који у публици буди асоцијације и чини овај филм већим“, прича редитељ.

Занимљиво је да је пет година радио на овом филму, тачније почео је пре епидемије короне а премијеру је имао тек на овогодишњем Фесту.

„Иако је деловало да јако брзо долазимо до другог филма, када се осврнемо можемо да закључимо ово што и ви - предуго је. Све траје, највише проналажење праве идеје, будући да су филмови, поновићу, скупи, онда постоји додатни притисак да то што направимо буде заиста најбоље од нас у том тренутку. Многи ме питају шта ми је било најтеже током реализације неког пројекта. Све, од практичних проблема до оних идејних. Јако сложен задатак али истовремено и лак, јер у односу на већину осталих професија, овде се ипак ради о некој врсти игре. Мислим да сви који се бавимо филмом треба да будемо захвални на датој прилици и када се осврнемо око себе, будемо свесни колика је то привилегија бавити се нечим тако лепим. Трудим се да дајем свој апсолутни максимум свестан свега овога“, истиче редитељ.

Љубав ће победити

Ђорђевић је овог пута био задужен за сценарио, режију и монтажу.

„Нисам планирао да будем и монтажер филма али је некако све дошло природно и из великог нестрпљења и мене и екипе да видимо филм који смо тако интуитивно правили“, каже он.

На питање да ли постоји бајка о срећним људима, редитељ каже:

„Горан Богдан је на ово питање лепо одговорио, односно овом питању поставио питање: “Зашто је данас уопште бајка бити срећан?” Правећи овај филм желео сам да укажем на све лепо око себе, на љубав коју видим и која ће заиста на крају победити. Иначе, комадићи и одломци стварности мешају се са богатим унутрашњим светом наших јунака стварајући атмосферу овог филма, смештеног негде између маште и реалности“, наглашава уметник.

Једна од порука филма “За данас толико” је да је живот леп и поред великих препрека да бисмо стигли до циља.

„Наши Шаренци бирају да буду брижни једни према другима, без фолирања, а далеко од тога да немају разлога да пате или буду несрећни. Дакле, у томе видим лепоту у ликовима овог филма а самим тим и света, да се на живот гледа оптимистично, и да се не предаје без борбе. То мислим да је позив на буђење свих нас у једном овако апатичном друштву. Са друге стране обожавам филм, тако да сам ту љубав према Фелинију, Алмодовару, Тарковском, Реноару, па и дечјој емисији “На слово на слово”, покушао да утиснем у сцене и кадрове овог филма. А то мислим да је лепо и да сви ти кадрови славе живот као код великих мајстора које сам поменуо“ каже Марко.

И у претходном филму “Мој јутарњи осмех”, Марко је сарађивао са Иваном Вуковић и Филипом Ђурићем. Изгледа да су баш ови глумци талични за његове пројекте.

„Они су пре свега невероватни глумци. Могуће да нису сви људи упознати са њиховим радом, будући да нису толико присутни у медијима и на друштвеним мрежама, али мислим да би требало. Уживање је гледати их како глуме, заиста, са којом лакоћом“ мишљења је он.

Овог пута је у своју екипу позвао и Крагујевчанина Николу Ракочевића, али и популараног глумца Горана Богдана. Чини се да су после филма и приватно постали једна мала и сложна породица.

„Тако је! Њих двојица су такође јако талентовани људи, те када се тако гледа, мени је заиста било лако на снимању. Много ме радује то што ће се наша дружина ширити у будућности, некако све ово доживљавам као “мали покрет који има племените циљеве”, да цитирам Вишњин говор из филма посвећен жени код које смо Ивана, Филип, Никола и ја поникли - Славице Слаје Урошевић и њене дечје драмске радионице“, објашњава Марко.

Палачинке и чупавци

У филму “За данас толико” гледаоци су имали прилику да виде и како се припремају чупавци. Марко нам открива да ли је приликом снимања научио да прави поменуте колаче и да ли су му они омиљени.

„Морам да признам да ипак можда више волим палачинке од чупаваца али да они то не чују, будући да сам им захвалан на стрпљењу у снимању овог филма. Много смо их пута правили и много пута понављали сцене са њима, тако да верујем да им је на снимању било помало и досадно, и да су се на тренутке осећали одбаченим али верујем да када би могли да погледају филм, видели би да је све имало смисла“, каже кроз осмех редитељ.

Ђорђевић је завршио мастер студије филмске и ТВ режије на Факултету драмских уметности у Београду, а тренутно је на последњој години докторских студија на поменутом факултету. Открива нам да ли ће прво докторат привести крају или можда размишља о новом филму.

„Или ће то ићи парарелно, видећемо... Свакако се сада окрећем завршетку мојих студија“, каже редитељ.

Многи се питају какав је Марко приватно, шта ће снимати и планира ли нешто. Тврди да је често јако напоран са својим филмским причама.

„План ми је да то променим код себе, те се надам да ће филмови постати још животнији, као и њихов редитељ. Све у свему, стварно обожавам да правим филмове“, - каже он.

Извор: Дом омладине/Блиц