Промоцијом књиге „Путовање по јужној Србији и северној Бугарској 1864.“ која ће се одржати 26. априла у 17 часова у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду представља се још једном српској публици веома важан аутор и путописац 19. века Феликс Каниц.
Његова дела представила су Европи и свету цивилизовано и лепо лице Србије, а његове речи и описи наше земље данас су вероватно најцитиранији извори за историју, етнологију, географију и архитектуру Србије и Балкана тог времена.
Др Данијел Радовић, Др Адам Софронијевић и Др Владимир Абрамовић представиће Каницову књигу која упркос његовој популарности у Србији до сада није превођена и по први пут се појављује у Србији у издању Универзитетске библиотеке из Београда и Института за јавну политику. У оквиру промоције књига ће бити понуђена публици по посебној сниженој цени.
Поред промоције књиге Феликса Каница овом догађајем покреће се и отвара питање будућности штампане књиге и напредних процеса читања. Штампана књига све више постаје предмет који се поклања, којим се украшава простор и који има друге функције, а не ону најважнију - да се из ње чита. Читање као процес и као навика развија код читалаца особине стрпљивости, марљивости, темељности, неодустајања. Стога питање опстанка штампане књиге и напредних процеса читања прераста питања развијања укуса, опште културе и информисаности и постаје питање развоја особина које воде изградњи вредности двадесетог и претходних векова и времена у којима брза решења, образовање на клик, задовољство за минут, емоције на мах и одустајање као општи оквир свега тога нису били опција.
О проблемима штампане књиге и напредних процеса читања из перспективе савременог света и Љубљанског манифеста говорице један од аутора овог изузетно важног документа професор Адријан ван дер Вел са универзитета Лајден, један од најугледнијих светских стручњака за историју књиге и процесе читања. Љубљански манифест је јавности предочен октобра 2023. године на сајму књига у Франкфурту као апел владама, државама и народима света да се сачујвају сложени процеси читања и штампна књига која их омогућује. Од тада Љубљанску декларацију потписало је више хиљада интелектуалца из скоро свих земаља света, представници влада и неких од најважнијих удружења за област штампане књиге, укључујући Маргарет Атвуд, Славоја Жижека, министре културе Француске, Немачке и многих других европских и ваневеопских земаља, међународна удружења издавача и аутора и многи други.
Извор: Кућа добрих вести
