Она је до сада и једина Српкиња која је одбранила докторат на престижном универзитету Принстон у САД-у, а сада је и потпредседник Интернационалне Академије Етике (IЕА) из Индије и званично је била проглашена за вишеструког амбасадора културе, књжевности и добре воље под покровитељством УНЕСКА. Она има и почасну титулу “Глобалне иконе поезије“, и једна је од наших највише награђиваних уметница у свету.
Профил Маје Херман Секулић појавиће се у 3. тому “Европа“ великог Стокхолм пројекта у 5 томова, од којих сваки покрива по један од пет континената, а чији је аутор уважена др Жанет Тибурсио Маркес, идеолог, архитекта, глобални лидер Уније хиспаноамеричких писаца и председник организације Мил Ментес и Форбса из Мексика. У жирију су били кандидат за Нобелову награду за мир, Ева Лијану Петропуло, амбасадор и популарни дечји писац из Грчке, и проф. др Кристијан Титсе, председник Удружења за мир (UNAccc) из Аргентине.
Поред овог великог признања за нашу ауторку и нашу земљу, Маја Херман је недавно проглашена и за Почасног оснивача Дана грчког песника Константина Кавафија у Валосу, а њене песме су објављене у најчитанијем грчком књижевном часопису Полис.
Угледни издавач “Штампар Макарије“ управо је издао две њене књиге: Скице за портрете, 3. издање, у којима се налазе есеји и разговори са великим светским именима са којима се дружила и сарађивала, од Фраја и Блума до Бродског или Дилана, као и њене студије Књижевност преступа као теорије пародије код Џојса, Мана и Белог. Обе књиге су одавно постале незаобилазно штиво на неким катедрама англистике и компаративне књижевности.
Такође, доајен наше режије Здравко Шотра управо је завшио сценарио по роману ове списатељице Девет живота Милене Павловиц Барили, које се прво појавило у издању Галерије и Фондације Барили из Пожаревца, а потом у Италији добило награду за „најбољи страни роман“ прошле године, и сада се очекује друго издање у два тома код већег италијанског издавача.
Биографија
У Београду е магистрирала 1977. године на Одсеку за општу књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду, а докторирала је 1985. године ( генерација '86.) на Универзитету Принстон (Њу Џерзи, САД). Последњих година живи између Београда и Њујорка. Члан је Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва, српског и америчког PEN-a и Песничког друштва Америке (PSA).
Предавала је на Принстону (1985—1989) и Ратгерсу (1982—84), била гост-предавач на Универзитетима Харварду, Колумбији, Ајови од 1989. године. Поред академског рада уређивала је између осталих и часопис Night у Њујорку у периоду од 1989. до 1990. године. Стални је сарадник многих наших новина и књижевних и других часописа.
Библиографија
Објавила је збирке песама, романе, критике, есеје, приказе, предговоре, капиталне преводе и критичка издања књига светских писаца, великих теоретичара, Нобеловаца као и млађих аутора, чија су имена и нови појмови значајно обогатили нашу теорију књижевности и културу.
Њена дела су превођена на више светских језика.
Recours au Poéme из Париза објавио је 2012. и 2013. године двојезички „Focus” о песништву Маје Херман Секулић где је била представљена поемом Генеалогија 20. века и избором песама у француском преводу Елизабете Брунаци. Са истим преводиоцем 2015. године изашло је француско издање Изабраних песама „Из пусте земље“ на енглеском и француском језику.
Извор: Кућа добрих вести
