Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.

Рамонде имају могућност васкрснућа када је суша - привидно изгледају као мртве, а кад дође киша оживе, и зато је зову "цвет Феникс".

Данас Дан примирја у Првом светском рату, у Србији државни празник

Та угрожена биљка расте на истоку Србије и на планини Кајмаčалан, где је српска војска под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против бугарских снага током припреме пробоја Солунског фронта, увода у ослобађање Србије у Првом светском рату.

Постоји Српска рамонда и Наталијина рамонда. Прву је открио Јосип Панчић 1847. на планини Ртањ, а Наталијину је открио др Сава Петровић 1882. и име јој дао по краљици Наталији Обреновић.

Разлика је у облику листова и боји цвета, објаснили су стручњаци. Постоје мале разлике у изгледу ове две рамонде, али се разликују и по томе што расту на различитим местима.

Наталијина рамонда је у Србији строго заштићена врста што значи да је строго забрањено и кажњиво њено сакупљање и нарушавање станишта, пише Н1.

Из Завода за заштиту природе су упозоравали да опстанак те врсте угрожавају микроклиматске промене у њеном станишту, инфраструктура, урбанизација, изградња брана у клисурама и канјонима, као и сакупљање тих цветних биљака ради гајења на другом месту.

Заштићена подручја Наталијине рамонде су Парк природе "Сићевачка клисура", Специјални резерват природе "Јелашничка клисура", Специјални резерват природе "Сува планина" и Национални парк "Шар планина".

У Србији се од 2012. године као државни празник обележава Дан примирја у Првом светском рату. Наиме, тог дана су 1918. године у железничком вагону у Компијену силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.

Примирје је потписано у 5.45 ујутро, ступило је на снагу "једанаестог сата, једанаестог дана, једанаестог месеца" 1918.

Примирје је првобитно истекло након 36 дана и неколико пута је продужавано, а формални мировни споразум је постигнут тек наредне године када је потписан Версајски уговор.

Дан примирја се обележава у многим савезничким државама, с тим што се у Великој Британији и земљама Комонвелта зове Дан сећања, а у Сједињеним Америчким Државама Дан ветерана.

Прва прослава Дана примирја одржана је у вечерњим сатима 10. новембра 1919, када је британски краљ Џорџ V у Бакингемској палати био домаћин банкета у част председника Француске.

У кругу палате је наредног дана одржана двоминутна тишина у знак поштовања према онима који су погинули у Великом рату.

Симбол издржљивости и обнове

Широм света, 11. новембра обележава се Дан примирја – дан када је 1918. године потписано примирје које је означило крај Првог светског рата, једне од највећих трагедија у историји човечанства. Овај датум подсећа на четири године крвавог сукоба, који је однео милионске жртве и драстично променио свет.

У Србији, од 2012. године, Дан примирја има статус државног празника, као сећање на жртве, али и као симбол наде, опоравка и обнове.

Лично значење

За мене, овај дан носи и лично значење. Он ме подсећа на сва моја путовања која су се случајно или намерно дешавала баш на овај дан. На сваком од њих, пратила ме је Наталијина рамонда, биљка позната као „цвет феникс“.

Овај цвет носи име по краљици Наталији Обреновић, а његова посебност лежи у томе што симболизује обнову: чак и када се потпуно осуши, довољно је да га залијете и он оживи. Као такав, он је метафора за уздизање Србије из пепела после рата, и за поновну изградњу, баш као што се и наша домовина подигла, упркос свим трагедијама.

Путовања и симболика

Сећам се када је Наталијина рамонда први пут са мном путовала у Индију, где смо је поделили са амбасадором Србије у Делхију. Касније је нашла своје место на реверу индијске директорке школе, као симбол пријатељства и заједничких вредности.

Тиме је ова биљка постала не само природни феномен, већ и снажан симбол издржљивости и опстанка. Наталијина рамонда ми је увек била подсећање на то да ништа није трајно, али да увек постоји могућност обнове.

Симбол обнове

Као што је Србији требало да се подигне из пепела рата, тако и сваки појединац може да се обнови и пронађе нови пут. Овај цвет, који путује са мном из земље у земљу, симболише и опомиње да после сваког краха долази нови почетак.

Наталијина рамонда је стални подстрек да не одустанемо – чак и када се све чини изгубљеним, увек постоји нада за нови почетак. И као што ова биљка не само да опстаје, већ и поново процвета када се залије, тако и ми можемо поново да растемо, учимо и напредујемо.

Дан примирја као подсећање

Када размишљам о 11. новембру, о Дану примирја, сетим се свих тих путовања, сусрета и искустава која ме подсећају на важност наде, вере и издржљивости – и то не само у физичком, већ и у емотивном и духовном смислу. Наталијина рамонда, као цвет феникс, непрестано подсећа да је опоравак могућ, и да је сваки корак на том путовању – био он физички или унутрашњи – увек вредан труда.

Извор: Кућа добрих вести