Удружење Побуњене читатељке током 2024. године спровело је велико истраживање „Шта читате у побуњено време?”, које је укључило више од 450 испитаника и испитаница. Истражујући читалачке навике домаће публике, њихову заинтересованост за ангажовану књижевност, али и критику као жанр, дошли су до занимљивих закључака који су ове недеље објављени у истоименoj публикацији доступној на овом линку.

„Иако није у питању академско, већ апликативно истраживање, те не може бити речи о репрезентативности узорка, чињеница да је скоро пет стотина испитаних попунило упитник даје нам занимљиве увиде у читалачке навике, очекивања од критике и упознатости са феминистичком и ЛГБТИQ+ књижевношћу међу заједницом побуњених читатељки и читатеља, као и широм читалачком публиком”, наводе Побуњене читатељке.

На питање „Да ли читате друштвено ангажовану књижевност?“ скоро три четвртине анкетиранних одговорило је позитивно. На питање како би феминистичка и LGBTIQ+ књижевност добила већу пажњу публике, највише њих – скоро трећина – одговорила је да је потребно више образовног садржаја о овим темама у формалном образовању.

Резултати указују да је више од пола читалачке публике пре свега заинтересовано за страну књижевност у преводу, док је свега 17% њих више заинтересовано за BHCS књижевност.

Ипак, на питање да препоруче феминистичке и ЛГБТИQ+ ауторке и ауторе, анкетиранни и анкетиранне препоручују истакнуте регионалне ауторке попут Лејле Каламујић, Лане Басташић, Оље Савићевић Иванчевић, Дубравке Угрешић, Румене Бужаровске, Радмиле Петровић, Маријане Чанак, Иване Бодрожић, Јасне Жмак, Славенке Дракулић, Маје Солар, Селме Асотић, Асе Бакић, Тње Ступар Трифуновић, Драгане Младеновић и Михаеле Шумић, а на списку је и аутор Бојан Кривокапић. Сва наведена имена су помињена бар неколико пута, док су стране ауторке доста ређе наводене. Нека од страних имена су Ани Ерно, Алиса Оузман, Олга Токарчук и Чимаманда Нгози Адићи.

Занимљиво је да је чак 83% испитаних одговорило позитивно на питање да ли читају књижевне критике и приказе, као и да ли слушају подкасте или влогове о књижевности. Из те групе скоро сви, односно 94% одговорило је потврдно на питање: „Да ли сте некада били подстакнути неким критичким текстом/ блогом/ влогом да прочитате књигу која је у критици анализирана?”.

Међутим, када се ови подаци укрсте са бројношћу и разноврсношћу узорка, још је очигледнији јаз између најшире посматраних читалачких потреба за критиком с једне и њеног лошег положаја у медијима и књижевном пољу с друге стране.

О резултатима истраживања било је више речи на серији разговора „Читање. Критика. Побуна!” који су током децембра одржани у Ужицу, Београду и Новом Саду. Том приликом разговарало се и о побунама радника и радница у култури, студентским и средњошколским протестима…

Читалачке навике једна су и од тема новог серијала Побуњеног подкаста чијих је свих шест епизода овог децембра доступно за слушање на YouTube каналу и другим платформама Побуњених читатељки. О темама као што су мир и рат у књижевности, сексуалност или екологија са Побуњеним читатељкама разговарали су писац и активиста Удружења Крокодил Владимир Арсенијевић, истраживачица и феминистичка активисткиња Ванја Петровић, књижевница и активисткиња Марија Ратковић, активиста Владимир Терзић, књижевни критичар Саша Ћирић, апсолвенткиња српског језика и књижевности са компаратистиком Мирела Грачанц, драматуршкиња и списатељица Александра Јовановић, радница у култури Ивана Јовановић Арсић и професорка српског језика и књижевности Јована Тодоровић.

Поменуто истраживање, разговори и подкаст део су пројекта Критичарска побуна који реализују Побуњене читатељке, а који је подржан од стране пројекта Култура за демократију (CFD).

Култура за демократију пружа подршку независној културној сцени у Србији да, користећи културу и уметност, подстиче критичко и креативно размишљање о друштвеним темама које су од важности за локалне заједнице. Такође, пројекат Култура за демократију подстиче сарадњу актера на независној културној сцени, креирајући на тај начин простор за промоцију плуралистичких вредности и интеркултуралног дијалога у Србији. Прва фаза пројекта траје од октобра 2021. године до фебруара 2025. и подржава га Влада Швајцарске, а спроводи Хартефакт фонд.

Извор: Кућа добрих вести