На почетку вечери биће приказан документарни филм о Јозефу Чапском (енглески титлови), након кога ће се водити разговор са гостима познаваоцима живота и дела овог великог хуманисте. У разговору (на француском, уз превод на српски) учествоваће Анджеј Волски, режисер приказаног филма, Вера Михаљски, директорка издавачке куће Ноир сур Бланк, Станислас Пјере, директор Француског института у Србији и Јацек Мултановски, заменик директора Пољског института у Београду.

Јозеф Чапски, рођен 1896. у Прагу (Аустроугарска), преминуо 1993. у Мезон-Лафиту (Француска), био је пољски сликар, критичар уметности, писац, који је припадао кругу интелектуалаца окупљених око часописа Култура, чувеног месечника пољске дисиденције у Француској.

Чапски је проживео многе европске турбуленције током својих деведесет шест година живота. Студирао је права у Санкт Петербургу током руске револуције, студирао сликарство у Варшави и Кракову. Као пољски резервни официр борио се против окупационих нацистичких снага у првим недељама Другог светског рата, а онда био заробљен од стране Совјета. Био је заточен у логорима Старобиљск и Гриазовец, где је заточеницима држао предавања о Марселу Прусту и његовом Трагању за изгубљеним временом. Истраживао је убиства пољских интелектуалаца у Катину, које је наредио Сталин, а за које су кривили Немце.

Чапски се након рата никада није вратио у Пољску. Настанио се у региону Париза са својом сестром и интелектуалцима окупљеним око пољског часописа Култура, неуморно је радио на томе да представи другима велика имена пољске културе, попут Чеслава Милоша и Витолда Гомбровича, али и да представи судбину своје домовине након рата. Чапски је био истакнута јавна личност, али пре свега био је сликар који је увек истицао да је сликарство дало смисао његовом животу.

О документарном филму "Јозеф Чапски, сведок века" (редитељ Анджеј Волски, Француска, 2015, 58’): Место Јозефа Чапског у историји 20. века јединствено је, због његове изузетне личности као писца и сликара. Живот га је водио кроз револуције и ратове. Постављен судбином у средиште одлучујућих догађаја за историју Европе, Чапски је жестоко проживео свој век. Филм прати његов животни пут, а реализован је захваљујући архивама редитеља Анджеја Вајде, као и немачким и француским телевизијским архивима, тако да имамо привилегију да у филму слушамо Јозефа Чапског како на четири језика (пољском, руском, немачком и француском) прећирева роман свог живота.

Овај догађај приређује се у оквиру председавања Пољске Европској унији.

ЈOЗЕФ ЧАПСКИ

Сликар, илустратор, писац, есејиста, критичар, али и човек од акције у турбулентним временима у којима је живео – војник у пољско-бољшевичком рату, заробљеник у логорима за ратне заробљенике СССР-а током Другог светског рата, војник Андерсове армије, мајор Пољске војске у потрази за „несталим” пољским официрима у Катину. Суоснивач париске „Културе“, интелектуалац који се сусретао са истакнутим личностима свог времена: Андерсом, Де Голом, Ахматовим, Камијем и Малруом. У разговору (на француском језику, уз превод на српски) учествују: Анджеј Волски, редитељ, аутор документарног филма о Јозефу Чапском, Вера Михаљски-Хофман, председница Фондације Јан Михаљски, директорка издавачке куће Ноир сур бланк (Париз), Станислав Пјере – директор Француског института (модератор), Јацек Мултановски – заменик директора Пољског института (увод).

Вера Михаљски-Хофман рођена је у Базелу, Швајцарска, детињство је провела у Камаргу у Француској и студирала на Институту за међународне и развојне студије у Женеви, Швајцарска. Године 1987. она и њен супруг пољског порекла Јан Михаљски основали су издавачку кућу Ноир сур Бланк у Монришеу. Њихова амбиција у то време била је да граде мостове између култура и народа Европе са обе стране гвоздене завесе објављивањем белетристичких и нефикционалних текстова које су сматрали вредним. У Паризу су купили чувену пољску књижару „Либраирие полонез", а годинама касније развили су Либела Групу, која данас обухвата десетак издавачких кућа у Швајцарској, Француској и Пољској. Године 2004. Вера Михаљски-Хофман основала је Фондацију Јан Михаљски за писање и књижевност, у Монришеу. Фондација је посвећена сећању на њеног супруга, с циљем да настави њихову заједничку посвећеност писаној речи, подржи књижевно стваралаштво и подстиче читање. Због свог вишеструког доприноса и активности на пољу уметности, књижевности и мултикултуралности коју представља, Вера Михаљски-Хофман одликована је са неколико швајцарских, француских и пољских награда и признања. Поред тога, активна је амбасадорка добре воље Унеска од 2016. године.

Анджеј Волски: редитељ играних и документарних филмова. Живи у Француској. Снимио је око 40 филмова за француску телевизију, као и за ББЦ и пољску ТВП. Специјализовао се углавном за биографске и историјске филмове. Косценариста је филма Агњешке Холанд „Европа Европа“ који је био номинован за Оскара 1991. године. Филмографија: "МЕСЕЧНИК КУЛТУРА" (1985) - у сарадњи са Агњешком Холанд - историја Књижевног института у Мезон-Лафиту; „КОР“ (1988) – историја чланова „Комитета за заштиту радника“; „ЧАПСКИ“ (1985) – у сарадњи са Агњешком Холанд – филм о животу Јозефа Чапског; „ЕМИСАРИ“ (1987) – три курира (Јан Новак-Језјорањски, Јежи Лерски и Јан Карски) откривају непознате чињенице о својим ратним мисијама у Лондону, Вашингтону и Пољској; „МОЈИ, ГОМБРОВИЧ“ (1989) – Сериија интервјуа у којима Витолд Гомбровић говори не само о савременој уметности, већ и о својим фобијама и тугама; „ЈАН ЛЕБЕНШТАЈН” – пилотски дневници (2000); "ВИТО".

Извор: Кућа добрих вести