Давид се са мајком током Другог светског рата скривао подно Фрушке горе, док је већина браће, сестара и рођака његовог оца страдала у логору на Сајмишту и у Јасеновцу.
Таленат за писање је показао још као основац и средњошколац, добивши већ тада двадесетак награда. Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факулетту и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Један је од оснивача Независних писаца (1989) и Београдског круга (1990) - удружења значајних, независних интелектуалаца. Био је један од утемељивача независне књижевне асоцијације Форум писаца.
У Музеју српске књижевности формирао је збирку са својом писаћом машином, личним предметима и књигама са посветама.
Спада у најзначајније интелектуалце и књижевнике последњих деценија. Дела су му превођена на шведски, француски, пољски, мађарски, италијански, албански, есперанто, македонски, слвоеначки, хебрејски, а његове приповетке се налазе у двадесетак антологија.
Филип Давид преминуо је 14. априла после дуге и тешке болести уи 85. години живота.
Извор: Кућа добрих вести