Филм је сниман по сценарију Настије Корије и Михаила Бушкова у околини Београда, Бора, Перлеза и на другим локацијама, августа и септембра 2024. године, а реализован је у копродукцији продукцијских кућа Tam Tam (Немачка), Totem (Француска) и Art & Popcorn (Србија).

„Кратко лето“ је лична и интимна прича седмогодишње Каће пре поласка у школу, у време док њени баба и деда балансирају на ивици раздвојености. У позадини ове приче је покушај да се разуме руско друштво током Другог чеченског рата и терористичких напада 2004. године, кроз поетску студију о детињству.

   Продуцент Мирослав Могоровић изјавио је поводом премијере: „Посебно сам срећан што Центар за филмску уметност Art & Popcorn и даље открива и подржава нове младе ауторе, дајући им простор и подршку да развију свој уметнички израз. Верујем да је једна од најважнијих улога продукције управо та – да таленат доведе до публике на начин који је достојан његове аутентичности и снаге. Такмичарски програм “Дани аутора” у Венецији најбоља је позорница за такву врсту сусрета са светом. Сигуран сам да ће „Кратко лето“, након светске премијере у Венецији, наставити свој фестивалски живот широм света и освојити прегршт признања која заслужује.“

Главну улогу у филму тумачи руска глумица Маја Плескович која живи у Београду, док остатак глумачке поставе чине реномирани руски глумац Александар Феклистов, Јаков Карихалјин, Александар Карпушин, и српски глумци Весна Јовановић и Стојша Ољаичић. Значајан део екипе филма чине руски емигранти, док су у стварању филма учествовали и костимографкиња Марија Јаношевић и дизајнерка филмске маске Јасмина Мина Лилић из Србије.

Редитељка филма Настија Корија је о филму рекла: „Надхнута мојим детињством, ова прича говори о томе како сам очајнички и безуспешно покушавала да спасем своју породицу од распада. Како сам покушавала да сачувам бар успомену на срећна времена кроз “тајне” – цвеће под комадићима стакла скривеним у земљи. Ово је прича о детињству у лето 2004. и одражава руско друштво почетком 21. века: прва два Путинова мандата, рат у Чеченији и терористичке нападе – све што се сада види из другачије перспективе и што се мора поново размотрити, проценити“.

У најави програма Дани аутора у Венецији, филм је описан речима: „Још једна уметница у егзилу такође се бави поновним промишљањем прошлости – руска редитељка Настја Корија, која тренутно живи у Немачкој. У филму Кратко лето, причи о лету које наизглед протиче мирно, рат остаје у позадини, али филм показује како он може продрети у сваки кутак живота, мењајући најближе односе и нагризајући чак и оне који су деловали неуништиво.“

Настија Корија је редитељка руског порекла која живи у Немачкој. Дипломирала је филологију на Московском државном универзитету, а режију студирала на Московској школи новог филма код редитеља Бакура Бакурадзеа, и на Куби, у EICTV мастер-радионици Вернера Херцога. Магистрирала је документарну режију у програму DocNomads Erasmus, понуђеном на конзорцијуму три универзитета у Португалији, Мађарској и Белгији.

Њен документарни филм “GES-2” имао је премијеру на Филмском фестивалу у Венецији 2021, а претходни филмови су приказани на DOK Leipzig, True/False, Sheffield DocFest, у Музеју Метрополитен у Њујорку и другим фестивалима. Режирала је и продуцирала рекламе за Google, TV Rain, Roche, које су номиноване и награђене на Cannes Lions, Clio Awards, The Webby Awards.

   Пре него што је снимљен, филм „Кратко лето“ је представљен на платформи When East Meets West на Тршћанском филмском фестивалу, освојио је две награде и изабран за PopUp Film Residency у Паризу.

   Филм „Кратко лето“ су подржали бројни фондови из Немачке и Француске, MEDIA Креативна Европа, као и Филмски центар Србије и Програм филмских подстицаја Републике Србије. Продуценти су: Наталија Дрозд, Андреа Шуте, Дирк Декер, Беренис Винсент, Мирослав Могоровић и Стефан Младеновић, који је и извршни продуцент филма.

Званична селекција 22. издања Дана аутора представља светске премијере филмова који долазе из различитих контекста, географских простора и уметничких сензибилитета, али које повезује ургентна потреба да испричају приче о времену у којем живимо – обележеном ратовима, сукобима око идентитета, технолошким променама и миграцијама – али и испуњеном побуном, жељама, сећањима и чиновима љубави. Десет филмова у такмичарском програму чини политички и емотивни атлас који повезује Либан и Грчку, Италију и Мексико, Иран и Шпанију, футуристичку Кенију и Русију из сећања оних који су је напустили и никада се нису вратили.

Извор: Кућа добрих вести