Успех пољске пољопривреде почива на снажној организацији фармера, задружном моделу у кључним секторима и дугорочној државној подршци. Очување млекарства, улагања у младе и прилагођавање зеленој агенди ЕУ омогућили су Пољској да одржи конкурентност и стабилну производњу.
Велики део успеха пољске пољопривреде заснива се на високом степену организације и солидарности пољопривредника. Захваљујући заједничком деловању, успели су да ограниче увоз украјинског жита, обезбеде додатне субвенције током ковид кризе и одложе примену појединих регулаторних захтева који нису били у складу са њиховим интересима.
Најјаснији пример такве слоге видљив је у очувању и стабилности млекарског сектора. Власници две од три највеће пољске компаније за прераду млека и производњу млечних производа организовани су у удружења налик задругама, што је омогућило бољу контролу производње и тржишта.
Због тога проблем вишка сировог млека готово да не постоји, а држава је ову позицију додатно ојачала увођењем програма бесплатних школских ужина, који истовремено подстиче потрошњу и подржава домаћу производњу.
„Хтели смо да променимо прехрамбене навике наше деце – смањимо унос нездраве хране и повећамо потрошњу млечних производа, воћа и поврћа. Почели смо пре 20 година. Просечна потрошња млечних производа повећала се скоро двапут. Деца која су била у пројекту на почетку, сада су родитељи који уче своју децу здравој исхрани“, каже Пјотр Корначов из пољског Националног центра за подршку пољопривреди.
Брига о младима препознатљива је и у оквиру аграрне политике, кроз мере које подстичу генерацијску обнову села. Држава субвенционише комплетно опремање новооснованих фарми, док се значајна средства истовремено улажу у развој руралне инфраструктуре и унапређење услова живота на селу.
Станислав Швитека, син пољопривредника и доцент на Факултету за пољопривреду и биотехнологију у Познању, указује да држава има снажан интерес да младе задржи у руралним срединама, јер су управо они најспремнији да одговоре на нове, „зелене“ захтеве и стандарде савремене европске пољопривреде.
„Старији пољопривредници су уплашени, а младима је зелена агенда изазов. Примећујемо да је веома прихваћена регенеративна обрада земљишта, као део ‘еко-стил’ аграрне агенде Европске уније. Пољопривредници увиђају да су идеје озелењавања добре за њих и да им помажу у борби са климатским променама“, закључује Швитека.
Терет климатских промена у Пољској посебно погађа сточарски сектор, који се суочава са највећим изазовима у оквиру зелене агенде ЕУ. Политика подразумева смањење производње и потрошње меса, будући да су сточарске фарме означене као значајни емитери угљен-диоксида и других штетних гасова.
Међутим, пољски пољопривредници не одустају од сектора који има кључно место у националној пољопривреди, већ убрзано уводе еколошки прихватљивије технологије како би очували производњу и остали конкурентни. Како истиче Збинјев Форјанчек из Института за економски и пољопривредни развој, предност у Пољској представљају ниже цене рада.
„Део смо заједничког европског тржишта, али се и такмичимо са осталим чланицама у производњи меса, поготово оним из Западне Европе. Унапредићемо сектор коришћењем европског новца за увођење еколошких технологија. Велики број фарми ради на томе. Нажалост, неке мале фарме неће преживети процес и мораће да се угасе или пређу, рецимо, на органску производњу“, сматра Форјанчек.
Пољска се тренутно налази међу водећим пољопривредним произвођачима у Унији – трећа је по обиму производње млека, прва у производњи јабука и друга по броју пољопривредних газдинстава.
За аграрне субвенције конкурише око 1,2 милиона фарми, чија је просечна површина приближно 11,5 хектара, што показује доминацију средњих и мањих газдинстава у структури пољске пољопривреде.
